СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ У БЕОГРАДУ

Београдска опсерваторија је једна од најстаријих научних институција у Србији. Основана је 7. априла 1887. године, указом Министра образовања Краљевине Србије Милана Кујунџића, а на иницијативу про...

Палата Главне поште у Београду се налази на углу улица Таковске и Булевара краља Александра

Краљевски двор на Дедињу изграђен је у периоду од 1924. до 1929. године, по налогу краља Александра I, као званична краљевска резиденција. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српс...

Изграђена је 1959. године за потребе тадашње Савезне владе, односно Савезног извршног већа. Свечано је отворена 1961. године поводом одржавања Прве конференције шефова држава и влада Несврстаних зе...

Величанствена грађевина која чува дух Београда из 19. века. Грађена целих 6 година, од 1857. па све до 1863. године, тако да је и у време изградње била уникатна архитектонска знаменитост, а у то вр...

Зграда Народне Скупштине је изграђена у близини места где 30. новембра 1830. године одржана Велика народна Скупштина, када је прочитан Хатишериф турског султана о правима српског народа и наслеђива...

Теразијска чесма, која је рад вајара Франца Лорана, подигнута је 1860. године како би се обележио повратак Милоша Обреновића на престо. Направљена је у романтичном стилу и представља један од најва...

Зграда Новог двора грађена је од 1911. до 1922. године за династију Карађорђевић. Грађевина је конципирана у духу академизма и у знатној мери се ослања на архитектуру Старог двора из 1882. године с...

Кула Небојша представља једино преостало боље очувано средњевековно здање. Подигнута је око 1460. године и припада најстаријем типу раноартиљеријских топовских кула. У време када је грађена предста...

Подигнута је 1898. године као репрезентативна породична кућа, на парцели веома оштрог угла, чија је централна фасада постала носилац даље изградње у Београду у стилу академизма.

Коларчев народни универзитет односно Коларчева задужбина је непокретно културно добро и представља институцију од великог културног и историјског значаја. Министарство културе и информисања је у ап...

Према пројекту архитектонског двојца, Иванке Распоповић и Ивана Антића, музеј се градио од 1960. до 1965. године. Оснивач Миодраг Б. Протић је оснивач, а већ на самом отварању је добио велике почас...

Доситеј Обрадовић је по некима рођен у Чакову 1739., по другима 1742. док трећи сведоче да је година рођења 1744., а преминуо је 1811. у Београду. Споменик је подигнут 1914. на иницијативу Јована С...

Конак кнегиње Љубице представља један од најрепрезентативнијих сачуваних примера градске архитектуре из прве половине ХIX века у Београду. Саграђен је 1829 - 1831. године као званична резиденција к...

Сахат кула, изнад капије која је по њој добила назив Сахат капија, настала је у периоду од 1740. до 1789. године. Укупан изглед куле, са наглашеним елементима барока, непосредно сведоче о времену њ...

У овом логору формираном у комплексу старе касарне, у периоду од 1941. до 1944. године, нацистички окупатор је починио велики број злочина - ликвидирано је око 4.200 заточеника, од тога већина Срб...

Налази се на гребену изнад ушћа Саве у Дунав, стратешки важној позицији последњег узвишења на Балканском полуострву које контролише прилаз Панонској низији и пловидбу рекама. Због свог пограничног ...

Бунар је изграђен у периоду од 1717. до 1731. године, за време барокне аустријске реконструкције тврђаве. На плановима тврђаве тог времена ово здање означено је као "Велики бунар". Назив "Римски бу...

Жеља да се у Београду оформи стално професионално позориште датира од 1841. године. Након скоро три деценије одигравања представа по разним локалитетима главног града, 18. августа 1868. године, Кне...

Библиотека града Београда је првобитно изграђена као хотел Српска круна у стилу романтицизма 1869. године. У то време, био је то најмодернији и најбоље опремљен хотел у Београду који је изградила б...

Градња конака у оквиру дворског комплекса у Топчидеру трајала је од 1831. до 1834. године. Непосредно по завршетку радова, конак је преузео улогу званичне резиденције кнеза Милоша Обреновића коју ј...

Саграђена је 1896. године у оквиру обележавања 1.000 година боравка Мађара у Панонији. За Миленијумску кулу се слободно може рећи да до дана данашњег изазива лавину заблуда и недоумица, како о свом...

Смештен у Божићевој кући, коју је 1836. године изградио свињарски трговац Милоје Божић, а која је и сама споменик културе. Музеј чува театролошку грађу развоја позоришта у Србији од 13. века па до ...

Етнографски музеј који се у згради налази од 1951. године, чува и презентује богато етнографско наслеђе, како у оквиру сталне поставке, тако и кроз континуарано организовање тематских изложби. Осно...

Дворишна кућа је грађена у периоду од 1878. до 1883. године. Породица Вељковић је од краја 19. века својим активним залагањем за целокупан друштвени развој оставила неизбрисиви траг, посебно у умет...

Барутни магацин (скраћено: Барутана) је укопан у стени западног подграђа или тзв. Дунавске падине и настао је у време велике аустријске реконструкције Београдске тврђаве. Градња је трајала само две...

Још 1983. је проглашено за историјско и културно добро од великог значаја за Србију. "Удружење културно значајних гробаља Европе" је уврстило Ново гробље у своју листу 2004. Последња организација к...

Манастир припада Београдско-карловачој архиепископији и посвећен је арханђелима Михајлу и Гаврилу. Од 16. века се налази на садашњем месту, до тада је био на Авали али се не зна ко је поуздано поди...

Стари двор, резиденција српске династије Обреновић, изграђен је у периоду између 1882. и 1884. године по пројекту Александра Бугарског у духу академизма. Намера је била да се изгради здање које ће ...

Бели двор се налази у истом комплексу у којем је и Краљевски двор. Краљ Александар I је Бели двор замислио као резиденцију за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја, као ...

Угледни књижар и штампар, Глигорије Возаревић (1790-1848), на својој њиви на Врачару је 1847. године подигао црвени крст украшен иконама. Симбол победе и слободе је уједно и први јавни споменик у Б...

Представља споменик подигнут у знак сећања на тужан инцидент, када су турски војници 15. јуна 1862. године убили бајонетом малог шегрта, дечака Саву Петковића. На чесми се налази његова статуа, а з...

Први београдски сајам грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, да би по избијању Другог светског рата постао стратиште. Гестапо је формирао концентрациони логор Логор Сајмиште, ради ликв...

Вукова збирка је издвојена из фонда Народног музеја и придружена малобројној заоставштини Доситеја Обрадовића 1949. године када је формиран посебан музеј – Музеј Вука и Доситеја, отворен 28. фебруа...

Народна библиотека Србије грађена је у периоду од 1966-1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића. Конципирана је као слободностојећи објекат на простору око Храма Светог Саве. Иако је згр...

Дом Јеврема Грујића саграђен је 1896. године по пројекту архитекте Милана Капетановића. Грађевина је обликована у маниру академизма XIX века. Зидана је класичним материјалом - опеком и каменом у кр...

Кућа у којој се 1856. године родио Степа Степановић, прослављени командант, војсковођа и војвода из свих ратова у којима је Србија учествовала од 1876. - 1918., подигнута је средином 19. века. По с...

Манакова кућа је саграђена око 1830. године у Савамалској улици, на старом путу који је повезивао Варош-капију и стару београдску четврт Савамалу. Један од власника куће био је Манак Михаиловић, ци...

Библиотека је званично отворена 1921. године иако је много пре обављала важну улогу за академски развој земље. Први светски рат је довео до ненадокнадивог губитка разноврсне литературе, а након зав...

Зграда Српске Академије Науке и Уметности (САНУ) изграђена је у академском стилу, са елементима "Art Nouveau", 1924. године. Дело је Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића. У згради су смештени СА...

Архитектонска лепотица изграђена 1907. године је дело двојца, Николе Несторовића и Андре Стевановића. Главни разлог за видљиви утицај Француске естетике је Париска изложба коју су идејни креатори п...