Величанствена грађевина која чува дух Београда из 19. века. Грађена целих 6 година, од 1857. па све до 1863. године, тако да је и у време изградње била уникатна архитектонска знаменитост, а у то време на веома важном месту - тик уз Велику пијацу. Грађевински понос града је подигао капетан Миша Анастасијевић, угледни трговац сољу и бродовласник, један од најбогатијих људи на Балкану. По првом плану, палата је требало да буде дом за његову ћерку Сару и Ђорђа Карађорђевића, будући владарски пар, али пошто је Светоандрејска скупштина донела одлуку 1859. године да поврати кнеза Милоша на владарски престо, Карађорђевићи нису преузели власт и циљ није испуњен. Након завршене изградње, Миша је одлучио да зграду поклони Београду за потребе образовања.
Прва палата у средње-европском маниру и данас важи за једно од најлепших здања у Београду. Настала је по пројекту чешког архитекте Јана Неволе и представља комбинацију готике, романтике и ренесансе са декорисаним фасадама. По завршетку изградње, у палату се уселила Висока школа, касније гимназија, Министарство просвете и тако даље. Импозантна свечана сала се одувек користила као позорница за важне историјске догађаје. Капетан Мишино здање је међу првим грађевинама које су стављене под заштиту државе као споменик културе. Уредбом о заштити београдских старина из 1935. године је била предвиђена заштита палате али се на први званични правни акт чекало до 1946. године, када је Уметнички музеј у Београду заштитио ову спектакуларну знаменитост. У згради су данас смештени Ректорат Универзитета у Београду, Катедра за српски језик Филолошког факултета и један део Филозофског факултета.
Величанствена грађевина која чува дух Београда из 19. века. Грађена целих 6 година, од 1857. па све до 1863. године, тако да је и у време изградње била уникатна архитектонска знаменитост, а у то време на веома важном месту - тик уз Велику пијацу. Грађевински понос града је подигао капетан Миша Анастасијевић, угледни трговац сољу и бродовласник, један од најбогатијих људи на Балкану. По првом плану, палата је требало да буде дом за његову ћерку Сару и Ђорђа Карађорђевића, будући владарски пар, али пошто је Светоандрејска скупштина донела одлуку 1859. године да поврати кнеза Милоша на владарски престо, Карађорђевићи нису преузели власт и циљ није испуњен. Након завршене изградње, Миша је одлучио да зграду поклони Београду за потребе образовања.
Прва палата у средње-европском маниру и данас важи за једно од најлепших здања у Београду. Настала је по пројекту чешког архитекте Јана Неволе и представља комбинацију готике, романтике и ренесансе са декорисаним фасадама. По завршетку изградње, у палату се уселила Висока школа, касније гимназија, Министарство просвете и тако даље. Импозантна свечана сала се одувек користила као позорница за важне историјске догађаје. Капетан Мишино здање је међу првим грађевинама које су стављене под заштиту државе као споменик културе. Уредбом о заштити београдских старина из 1935. године је била предвиђена заштита палате али се на први званични правни акт чекало до 1946. године, када је Уметнички музеј у Београду заштитио ову спектакуларну знаменитост. У згради су данас смештени Ректорат Универзитета у Београду, Катедра за српски језик Филолошког факултета и један део Филозофског факултета.
