Коларчева Задужбина

cover image

Коларчев народни универзитет односно Коларчева задужбина је непокретно културно добро и представља институцију од великог културног и историјског значаја. Министарство културе и информисања је у априлу 2013. године Задужбину прогласила установом културе од националног значаја. Зграда народног универзитета је подигнута у периоду јачања свести о Београду као престоници нове државе и потребама једне модерне средине за великим културним центром. Коларчев универзитет је почео са радом 1932. године. Архитекта Петар Бајаловић је изградњу започео од концертне дворане. У складу са тим временом, примењена су најмодернија знања о акустици, а до данашњих дана ова сала капацитета око 1.200 места се сматра најакутичнијом у Београду и једном од најбољих у Европи. Од 1968. године Одбор Задужбине сваке године додељује Плакете Коларчеве Задужбине за изузетан допринос развоју програма Задужбине, а од 1977. додељује и Годишњу награду Галерије за најбољу изложбу у сезони.

Илија Милосављевић се родио 1800. године у селу Коларима у близини Смедерева. Због назива места рођења је добио надимак Коларац. У родном месту је завршио основну школу док се у Вршцу образовао за трговца. Прву радњу је отворио у данашњој Дубровачкој улици. Успешни трговац је уједно био члан Матице српске и значајне суме новца је уплаћивао у фондове за образовање. Коларац је 1861. године основао Књижевни фонд преко кога је идавао разну литературу. Помагање бројних часописа и превођење светских дела на српски језик су само неке од активности које је фонд спроводио. Тестаментом је фонду оставио 10.000 дуката са циљем да се помогну људи који пишу за народну просвету, а нису у могућности да самостално објављују своја дела. Такође тестаментом, имовину у целости је оставио српском народу са идејом да се шири наука и култура. Преминуо је 6. октобра 1878. године.