Зграда Новог двора грађена је од 1911. до 1922. године за династију Карађорђевић. Грађевина је конципирана у духу академизма и у знатној мери се ослања на архитектуру Старог двора из 1882. године са којим чини јединствену архитектонско-урбанистичку и стилску целину.

Грађење двора прекидано је у току Балканских и Првог светског рата, а здање, започето у време краља Петра I, завршено је у време владавине краља Александра који се у њега уселио 1922. године. Зграда Новог двора се састоји од подрума, сутерена и два спрата, са кубетом на углу двеју улица. Уличне фасаде делују строго и мирно, док је главна фасада, окренута ка врту, разигранија и отворенија. Зграда је знатно оштећена у току бомбардовања у Првом светском рату, у фази када још увек грађевински није била у потпуности довршена. Године 1918. обновљена је, довршена и дограђена. Током наредне две године извршени су унутрашњи декоративни радови и опремање ентеријера. До 1934. године, када је краљ Александар убијен у Марсељу, Нови двор је био званична краљевска резиденција.

Након тога, двор је адаптиран за потребе музеја кнеза Павла. Друга реконструкција изведена је 1952. године. Тада је зграда проширена према Старом двору, урађене су нове фасаде, нови улаз и свечана сала. Данас је у згради Председништво Републике Србије.