Сахат кула

Сахат кула, изнад капије која је по њој добила назив Сахат капија, настала је у периоду од 1740. до 1789. године. Укупан изглед куле, са наглашеним елементима барока, непосредно сведоче о времену њеног настанка. Кула је обновљена средином XIX века. Сахат кула је један од малобројних објеката на Београдској тврђави који није претрпео значајнија оштећења, те и данас чува сва аутентична архитектонска и стилска обележја.

Осмоугаона барокна кула, видљива из свих делова парка и тврђаве, има часовник са централним механизмом и теговима. Висина куле (27,5 м) довољна је да часовник између два навијања може радити око недељу дана. Откуцавање се не врши звонима, што је уобичајен начин, већ на два гонга. Часовник има два чекића: мањи који откуцава прву четвртину часа једанпут, другу два пута, трећу три пута, четврту четири пута, док већи чекић одмах потом откуцава онолико часова колико их је у том тренутку.

Крајем XVII века, у оквиру поправке оштећеног југоисточног бедема, венецијански градитељ у аустријској, а потом и у турској служби, Андреа Корнаро, изградио је данашњу Сахат капију. Сахат капија има казамате за смештај страже, оружја и другог војног материјала. У бочној просторији Сахат капије налази Галерија београдске тврђаве.