Угледни књижар и штампар, Глигорије Возаревић (1790-1848), на својој њиви на Врачару је 1847. године подигао црвени крст украшен иконама. Симбол победе и слободе је уједно и први јавни споменик у Београду по коме је део Врачара добио назив Црвени крст. Општина града је 1933. обновила споменик који је до данашњих дана задржао идентичан изглед.
Сасвим скроман, споменик је у оригиналном издању био од дрвета са натписом "Богу и људима Глигорије Возаревић 1847. на Врачару". На крсту су биле окачене иконе. Са једне стране је била икона Свете Тројице, а са друге икона Светог Ђорђа јер је Глигорије Возаревић славио Ђурђевдан. О овом подвигу су писале тадашње "Србске новине", званични медиј Кнежевине. Тада се веровало да су баш на том месту спаљене мошти Светог Саве. Након смрти Глигорија Возаревића, имовину је наследила супруга Сара која је сву имовину завештала Палилулској цркви.
Угледни књижар и штампар, Глигорије Возаревић (1790-1848), на својој њиви на Врачару је 1847. године подигао црвени крст украшен иконама. Симбол победе и слободе је уједно и први јавни споменик у Београду по коме је део Врачара добио назив Црвени крст. Општина града је 1933. обновила споменик који је до данашњих дана задржао идентичан изглед.
Сасвим скроман, споменик је у оригиналном издању био од дрвета са натписом "Богу и људима Глигорије Возаревић 1847. на Врачару". На крсту су биле окачене иконе. Са једне стране је била икона Свете Тројице, а са друге икона Светог Ђорђа јер је Глигорије Возаревић славио Ђурђевдан. О овом подвигу су писале тадашње "Србске новине", званични медиј Кнежевине. Тада се веровало да су баш на том месту спаљене мошти Светог Саве. Након смрти Глигорија Возаревића, имовину је наследила супруга Сара која је сву имовину завештала Палилулској цркви.
