cover image

Још 1983. је проглашено за историјско и културно добро од великог значаја за Србију. "Удружење културно значајних гробаља Европе" је уврстило Ново гробље у своју листу 2004. Последња организација којој се приступило је "Европска рута гробаља". У њему почива стотине хиљада људи. По узору на далеко веће метрополе, посета Новом гробљу је аутентична туристичка тура која омогућава директан сусрет са богатом историјом и културом српског народа.

Кнез Михаило Обреновић је због развоја Савамале наредио да се гробље оданде пребаци у парк Ташмајдан. Када је почела изградња цркве Светог Марка, уследила је нова селидба. Коначно, 1886. године се уселило на територију која му и данас припада. Од првобитних два хектара, убрзо је кренуло ширење те се данас простире на преко тридесет хектара.

Аркаде и Алеја великана су прва два дела. Накнадно је пројектована Алеја заслужних грађана за коју је заслужан архитекта Светислав Личина и овај део гробља датира од 1965. У средишњем делу се налази црква Светог Николе. Драгиња и Станојло Петровић су финансирали њену изградњу 1893. и за њен изглед је био задужен архитекта Светозар Ивачковић. Све до отварања цркве у локалном насељу, ово је била једина у овом крају. Иако је на гробљу, служила је за венчања, вашаре и крштења.

Поред "обичног" света, ово је вечна кућа готово свих личности који су за живота задужили цео народ и оставили неизбрисив историјски траг. Одважни хероји, највећи српски умови, уметници - сви почивају овде. Само неки од њих су Јован Цвијић, Илија Милосављевић Коларац, Милунка Савић, Иво Андрић, Димитрије Туцовић, Живојин Мишић, војвода Путник, Бранислав Нушић, Милош Црњански, Петар Кочић, Милан Кујунџић Абердар, Стеван Мокрањац, Данило Киш, Павле Вујисић, Велимир Бата Живојиновић, Драган Николић, Милена Дравић, Небојша Глоговац и многи други, такви на какве ће Србија сачекати још ко зна колико су одавде отишли на вечни починак.

Војничка гробља у којима су сахрањени погинули борци из Балканских ратова, Првог и Другог светског рата се налазе на Новом гробљу. Овде су и тела припадника руске, француске, италијанске, аустроугарске, немачке, енглеске и бугарске војске. Становници Београда, погинули у суровим бомбардовањима 1941. и 1944. године такође почивају на овом гробљу.

Споменике и бисте су израђивали искључиво еминентни уметници. Укупно њих 130 је креирало преко 1.500 вајарских дела због којих се Ново гробље сматра највећом колекцијом уметнина под отвореним небом.