Зграда Српске Академије Науке и Уметности (САНУ) изграђена је у академском стилу, са елементима "Art Nouveau", 1924. године. Дело је Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића. У згради су смештени САНУ библиотека - једна од најбогатијих библиотека у Београду, Сану архив - који садржи обимне материјале историје Србије, САНУ галерија која се налази у приземљу зграде. У згради се налазе и књижара и антикварница.
Назив академије службено је уведен законом од 1. новембра 1886. године, али то не значи стварни почетак рада академије код Срба. Формално оснивање Краљевско-српске академије само је један од преломних момената у развитку научних друштава у Србији. Академија је била наследник имовине Српског ученог друштва и настављач његових задатака. Академија је најзад 1892. године, приликом спајања двеју институција, прихватила и чланове Српског ученог друштва као своје редовне или почасне чланове. Српско учено друштво (1864-1892) било је, међутим, само продужетак за кратко време суспендованог Друштва српске словесности (1841-1864). Отуда се развој Српске академије наука и уметности не може показати без учених друштава која јој претходе и из којих је произишла.
Зграда Српске Академије Науке и Уметности (САНУ) изграђена је у академском стилу, са елементима "Art Nouveau", 1924. године. Дело је Драгутина Ђорђевића и Андре Стевановића. У згради су смештени САНУ библиотека - једна од најбогатијих библиотека у Београду, Сану архив - који садржи обимне материјале историје Србије, САНУ галерија која се налази у приземљу зграде. У згради се налазе и књижара и антикварница.
Назив академије службено је уведен законом од 1. новембра 1886. године, али то не значи стварни почетак рада академије код Срба. Формално оснивање Краљевско-српске академије само је један од преломних момената у развитку научних друштава у Србији. Академија је била наследник имовине Српског ученог друштва и настављач његових задатака. Академија је најзад 1892. године, приликом спајања двеју институција, прихватила и чланове Српског ученог друштва као своје редовне или почасне чланове. Српско учено друштво (1864-1892) било је, међутим, само продужетак за кратко време суспендованог Друштва српске словесности (1841-1864). Отуда се развој Српске академије наука и уметности не може показати без учених друштава која јој претходе и из којих је произишла.
