Жеља да се у Београду оформи стално професионално позориште датира од 1841. године. Након скоро три деценије одигравања представа по разним локалитетима главног града, 18. августа 1868. године, Кнез Милан Обреновић је положио камен темељац за изградњу зграде Народног позоришта, на месту на којем се до 1866. године налазила Стамбол капија - једна од четири капије на излазу из београдске вароши. Прва представа у новој згради је изведена годину дана након почетка изградње - 30. октобра 1869. и од тада у Народном позоришту функционишу три уметничке јединице: опера, балет и драма.
Решење ентеријера првог здања било је остварено на основу посредно прихваћених италијанских модела, који су у први план истицали уређење и удобност гледалишта. Нарочита пажња била је указана украшавању краљевске ложе драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама. Таванице и парапети ложа били су обложени раскошним гипсаним украсом са позлатом, док је свечаној атмосфери самог гледалишта доприносила светлост "лустера са стотину свећа". Посебан сегмент позоришног декора представљале су сликане сценске завесе, израђене према нацртима најзначајнијих домаћих сликара, које су саме по себи представљале својеврсна уметничка дела. Стална потреба за улепшавањем најпопуларнијег београдског здања тога доба реализована је кроз бројне преправке и дораде првобитног ентеријера. Тако је већ 1905. године изведено и ново декоративно сликарство на сцени, гледалишту и у фоајеу. Према нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, првог српског декоративног сликара који је својим умећем украсио бројне београдске палате, израђене су декорације инспирисане мотивима из народне уметности, орнаментике и традиције.
Жеља да се у Београду оформи стално професионално позориште датира од 1841. године. Након скоро три деценије одигравања представа по разним локалитетима главног града, 18. августа 1868. године, Кнез Милан Обреновић је положио камен темељац за изградњу зграде Народног позоришта, на месту на којем се до 1866. године налазила Стамбол капија - једна од четири капије на излазу из београдске вароши. Прва представа у новој згради је изведена годину дана након почетка изградње - 30. октобра 1869. и од тада у Народном позоришту функционишу три уметничке јединице: опера, балет и драма.
Решење ентеријера првог здања било је остварено на основу посредно прихваћених италијанских модела, који су у први план истицали уређење и удобност гледалишта. Нарочита пажња била је указана украшавању краљевске ложе драперијама, круном и престолом набављеним у бечким уметничким радионицама. Таванице и парапети ложа били су обложени раскошним гипсаним украсом са позлатом, док је свечаној атмосфери самог гледалишта доприносила светлост "лустера са стотину свећа". Посебан сегмент позоришног декора представљале су сликане сценске завесе, израђене према нацртима најзначајнијих домаћих сликара, које су саме по себи представљале својеврсна уметничка дела. Стална потреба за улепшавањем најпопуларнијег београдског здања тога доба реализована је кроз бројне преправке и дораде првобитног ентеријера. Тако је већ 1905. године изведено и ново декоративно сликарство на сцени, гледалишту и у фоајеу. Према нацртима Драгутина Инкиострија Медењака, првог српског декоративног сликара који је својим умећем украсио бројне београдске палате, израђене су декорације инспирисане мотивима из народне уметности, орнаментике и традиције.
