Милошев Конак

cover image

Градња конака у оквиру дворског комплекса у Топчидеру трајала је од 1831. до 1834. године. Непосредно по завршетку радова, конак је преузео улогу званичне резиденције кнеза Милоша Обреновића коју је до тада имао Конак кнегиње Љубице. Изведен је према пројекту Јање Михаиловића и Николе Ђорђевића, док се Хаџи Никола Живковић, главни кнежев неимар, помиње као надзорник радова.

По својој намени и архитектонском концепту, конак припада типу репрезентативних објеката свога времена. Обликован је у духу балканске архитектуре са класицистичким елементима на фасади. Полихромне површине фасада и димњаци са полуобличастим капама дају главној фасади традиционалан изглед, док профилисани венци, интерколумне, оквири главног улаза и капци прозора имају класицистички облик. У распореду унутрашњег простора задржана је традиционална симетрична организација са централним холом око кога су распоређене просторије. У приземљу су се налазиле канцеларије, собе за стражу и трпезарија, док су на спрату биле приватне просторије кнежеве породице. Поред одаја кнеза и кнегиње, које су најбогатије украшене, диванхана се издваја сликаном декорацијом, док је на таваници хола сачувана велика дрвена розета. Конак је током више деценија од свог настанка био место одвијања важних друштвено-политичких догађаја.

Одвајањем резиденције од вароши и Турака, конак у Топчидеру служио је као двор Кнежевине Србије. У њему је заседала Кнежевска скупштина, доношене су важне одлуке за будућност и независност Србије, а своје последње дане живота кнез Милош Обреновић, за време своје друге владавине, од 1859. до 1860. године, провео је у њему. Данас је у конаку смештен Музеј Првог српског устанка.