Библиотека града Београда је првобитно изграђена као хотел Српска круна у стилу романтицизма 1869. године. У то време, био је то најмодернији и најбоље опремљен хотел у Београду који је изградила богата трговачка породица Крсмановић.
У историји београдске архитектуре, изградња хотела Српска круна означила је почетак периода интензивне европеизације Београда током друге половине 19. века. Архитектура зграде је еклектична и садржи елементе ренесансе и других стилова. Архитекта који је пројектовао зграду није познат.
Зграда има правоугаону основу са три уличне фасаде. Композиција зграде обликована је око централног и правоугаоног дворишта која се данас може видети у Галерији Атријум. Карактеристичан тип прозора који се лучно завршавају са богатом пластичном декорацијом представљају основни стилски елеменат. Први спрат је украшен са два балкона са гвозденом оградом, чији облик указује на романтизам. Зграда има богат кровни венац и сегментни лук изнад улазних врата. Прочеља хотела красила је декоративна пластика у неостилским облицима којима је обиловао 19. век.
Хотел Српска круна је имао простране засведене дворане за кафану, ресторан и пивницу, собе на спрату и складишта у подруму. У приземљу хотела налазиле су се кафана, билијарска соба, читаоница за дневну штампу и трпезарија чији су се прозори и врата отварали на веранду с погледом на парк. Ова тераса према парку је нарочито привлачила госте, тако да је у летњим месецима било тешко да се нађе место овде. Године 1908. у водичу Београда, забележено је да је Српска круна имала 17 соба и да је била хотел првог реда у којем су одседали странци и домаћи имућни свет. У хотелу су организовани концетри три пута недељно. У њему су се одржавали и тајни састанци масона.
Зграда је реконструисана 1986. године за потребе Библиотеке града Београда и задржала је првобитни изглед. Поред неоспориве лепоте, додатно јој се увећава вредност због локације на којој се налази - сам крај најлепше улице, Кнез Михаилове улице, променаде која води до најпознатијег парка у Београду, Калемегдана.
Библиотека града Београда је првобитно изграђена као хотел Српска круна у стилу романтицизма 1869. године. У то време, био је то најмодернији и најбоље опремљен хотел у Београду који је изградила богата трговачка породица Крсмановић.
У историји београдске архитектуре, изградња хотела Српска круна означила је почетак периода интензивне европеизације Београда током друге половине 19. века. Архитектура зграде је еклектична и садржи елементе ренесансе и других стилова. Архитекта који је пројектовао зграду није познат.
Зграда има правоугаону основу са три уличне фасаде. Композиција зграде обликована је око централног и правоугаоног дворишта која се данас може видети у Галерији Атријум. Карактеристичан тип прозора који се лучно завршавају са богатом пластичном декорацијом представљају основни стилски елеменат. Први спрат је украшен са два балкона са гвозденом оградом, чији облик указује на романтизам. Зграда има богат кровни венац и сегментни лук изнад улазних врата. Прочеља хотела красила је декоративна пластика у неостилским облицима којима је обиловао 19. век.
Хотел Српска круна је имао простране засведене дворане за кафану, ресторан и пивницу, собе на спрату и складишта у подруму. У приземљу хотела налазиле су се кафана, билијарска соба, читаоница за дневну штампу и трпезарија чији су се прозори и врата отварали на веранду с погледом на парк. Ова тераса према парку је нарочито привлачила госте, тако да је у летњим месецима било тешко да се нађе место овде. Године 1908. у водичу Београда, забележено је да је Српска круна имала 17 соба и да је била хотел првог реда у којем су одседали странци и домаћи имућни свет. У хотелу су организовани концетри три пута недељно. У њему су се одржавали и тајни састанци масона.
Зграда је реконструисана 1986. године за потребе Библиотеке града Београда и задржала је првобитни изглед. Поред неоспориве лепоте, додатно јој се увећава вредност због локације на којој се налази - сам крај најлепше улице, Кнез Михаилове улице, променаде која води до најпознатијег парка у Београду, Калемегдана.