Први београдски сајам грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, да би по избијању Другог светског рата постао стратиште. Гестапо је формирао концентрациони логор Логор Сајмиште, ради ликвидације јеврејског и ромског становништва у Београду и Србији.
Након што је Вермахт стрељао 4.000 до 5.000 мушкараца Јевреја у знак одмазде, немачка администрација је у јесен 1941. почела да тражи локацију на коју би били премештени преостали Јевреји, жене, деца и стари, који су због пола, година или физичког стања били поштеђени стрељања. Немачка војна управа је одлучила 1941, да за ту намену преуреди Београдско сајмиште и његове павиљоне, напуштене након бомбардовања Београда 6. априла. Како се локација налазила недалеко од Земуна, логор је назван Judenlager Semlin, односно Јеврејски логор Земун. Логор се налазио на територији тадашње Независне Државе Хрватске.
Заточеници су били третирани свирепо и изложени пребијању и понижавању од стране немачких стражара. Десетак заточеника је погубљено, јер су покушавали да прокријумчаре писма. Погубљења су вршена на отвореном, између павиљона бр. 3 и 4.
Окупаторске власти у Београду су у пролеће 1942. схватиле да планирана депортација српских Јевреја на исток није изгледна. Решење за "јеврејски проблем" је пронађено у њиховом истребљивању. У ту сврху је марта 1942. из Берлина стигао камион "душегупка", возило марке Заурер (Saurer), специјално адаптирано за усмеравање издувних гасова мотора у херметички затворени товарни део камиона. Након што се ауспух прикључи на товарни део, вожња од 10 до 15 минута је била довољна да усмрти 100 људи закључаних у возилу. У нацистичким документима, возило је називано "возило за уништавање вашки" (Entlausungswagen).
Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (у улици Високог Стевана на Дорћолу). Они су погубљени 18. и 19. марта 1942, њих преко 800. Након што су усмрћени угљенмоноксидом, током пута кроз Београд, њихова тела су закопана у масовну гробницу у Јајинцима, селу у подножју Авале, јужно од града. Тамо су српски затвореници вадили лешеве из камиона и закопавали их у претходно ископане раке.
Између 19. марта и 10. маја 1942, Гец и Мејер, СС официри који су возили камион, усмртили су на исти начин још око 6.300 Јевреја, возећи од Сајмишта до Јајинаца и назад између 65 и 70 пута. Од око 7.000 Јевреја заточених на Сајмишту, преживело је мање од 50 жена, које су ослобођене јер су биле удате за Србе.
Од укупно 17.800 Јевреја колико је живело у Србији и Банату, убијено је њих 14.800 (83,1 %). По историчару Кристоферу Браунингу, убијање српских Јевреја на Сајмишту је "зачеће" ширег плана да се униште европски Јевреји. Конструисање камиона и његова употреба у убијању, "наговестило је ефикасност и рутинску хладнокрвност које ће касније бити усавршена у логорима смрти".
У Јеврејском логору Земун (Старо сајмиште), је за мење од два месеца, нестала скоро половина од укупног броја Јевреја са територије окупиране Србије. Тако је Србија постала прва територија под нацистичком окупацијом која је проглашена за "очишћену од Јевреја" (Judenfrei).
Први београдски сајам грађен као значајан привредни и трговачки комплекс, да би по избијању Другог светског рата постао стратиште. Гестапо је формирао концентрациони логор Логор Сајмиште, ради ликвидације јеврејског и ромског становништва у Београду и Србији.
Након што је Вермахт стрељао 4.000 до 5.000 мушкараца Јевреја у знак одмазде, немачка администрација је у јесен 1941. почела да тражи локацију на коју би били премештени преостали Јевреји, жене, деца и стари, који су због пола, година или физичког стања били поштеђени стрељања. Немачка војна управа је одлучила 1941, да за ту намену преуреди Београдско сајмиште и његове павиљоне, напуштене након бомбардовања Београда 6. априла. Како се локација налазила недалеко од Земуна, логор је назван Judenlager Semlin, односно Јеврејски логор Земун. Логор се налазио на територији тадашње Независне Државе Хрватске.
Заточеници су били третирани свирепо и изложени пребијању и понижавању од стране немачких стражара. Десетак заточеника је погубљено, јер су покушавали да прокријумчаре писма. Погубљења су вршена на отвореном, између павиљона бр. 3 и 4.
Окупаторске власти у Београду су у пролеће 1942. схватиле да планирана депортација српских Јевреја на исток није изгледна. Решење за "јеврејски проблем" је пронађено у њиховом истребљивању. У ту сврху је марта 1942. из Берлина стигао камион "душегупка", возило марке Заурер (Saurer), специјално адаптирано за усмеравање издувних гасова мотора у херметички затворени товарни део камиона. Након што се ауспух прикључи на товарни део, вожња од 10 до 15 минута је била довољна да усмрти 100 људи закључаних у возилу. У нацистичким документима, возило је називано "возило за уништавање вашки" (Entlausungswagen).
Прве жртве су били пацијенти и особље београдске јеврејске болнице (у улици Високог Стевана на Дорћолу). Они су погубљени 18. и 19. марта 1942, њих преко 800. Након што су усмрћени угљенмоноксидом, током пута кроз Београд, њихова тела су закопана у масовну гробницу у Јајинцима, селу у подножју Авале, јужно од града. Тамо су српски затвореници вадили лешеве из камиона и закопавали их у претходно ископане раке.
Између 19. марта и 10. маја 1942, Гец и Мејер, СС официри који су возили камион, усмртили су на исти начин још око 6.300 Јевреја, возећи од Сајмишта до Јајинаца и назад између 65 и 70 пута. Од око 7.000 Јевреја заточених на Сајмишту, преживело је мање од 50 жена, које су ослобођене јер су биле удате за Србе.
Од укупно 17.800 Јевреја колико је живело у Србији и Банату, убијено је њих 14.800 (83,1 %). По историчару Кристоферу Браунингу, убијање српских Јевреја на Сајмишту је "зачеће" ширег плана да се униште европски Јевреји. Конструисање камиона и његова употреба у убијању, "наговестило је ефикасност и рутинску хладнокрвност које ће касније бити усавршена у логорима смрти".
У Јеврејском логору Земун (Старо сајмиште), је за мење од два месеца, нестала скоро половина од укупног броја Јевреја са територије окупиране Србије. Тако је Србија постала прва територија под нацистичком окупацијом која је проглашена за "очишћену од Јевреја" (Judenfrei).
