Народна библиотека Србије грађена је у периоду од 1966-1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића. Конципирана је као слободностојећи објекат на простору око Храма Светог Саве. Иако је зграда Народне библиотеке дело савремене архитектуре, архитекта Куртовић је у пројекат унео неке елементе традиционалне „куће“, као што су четвороводни кров или трем, што у општој композицији одаје утисак извесног традиционалног кода.
Екстеријер и ентеријер обрађени су средствима савремене безорнаменталне архитектуре. Објекат је подељен основним масама на јавни и административни део, а потом и алтернацијом великих стаклених површина и наглашене армиранобетонске структуре. Вредност објекта потиче и из његове намене. Народна библиотека Србије као институција од прворазредног је значаја за развој културе Републике.
Фонд који ова библиотека садржи представља најзначајније културно благо које Србија има.
Народна библиотека Србије грађена је у периоду од 1966-1972. године према пројекту архитекте Иве Куртовића. Конципирана је као слободностојећи објекат на простору око Храма Светог Саве. Иако је зграда Народне библиотеке дело савремене архитектуре, архитекта Куртовић је у пројекат унео неке елементе традиционалне „куће“, као што су четвороводни кров или трем, што у општој композицији одаје утисак извесног традиционалног кода.
Екстеријер и ентеријер обрађени су средствима савремене безорнаменталне архитектуре. Објекат је подељен основним масама на јавни и административни део, а потом и алтернацијом великих стаклених површина и наглашене армиранобетонске структуре. Вредност објекта потиче и из његове намене. Народна библиотека Србије као институција од прворазредног је значаја за развој културе Републике.
Фонд који ова библиотека садржи представља најзначајније културно благо које Србија има.