Да ли знате где се налази и коју поруку носи графит са наредне фотографије?
Тачна локација је мали парк на Врачару, одмах иза позоришта Пуж. Шарена жирафа може значити толико тога. А можда нема никакво "дубље" значење. Једино уметник који потписује ово дело зна истину. Између зграда, у парку у коме нема велике гужве, где локални становици навраћају по дозу мира, "живи" и ова жирафа на зиду која је апослутно улепшала крај у ком се налази. Враћамо се у рикверц да откријемо одакле потичу графити.
Графити су стари колико и људска цивилизација. Сви који мисле да су у том смислу нешто посебно и да је баш њихова генерација покренула тренд цртања графита - варају се. Посебност, ипак, није искључена али она захтева добро образовање, припрему и вежбу. Да, да, графити нису само пуко жврљање по свеже окреченим зидовима, они су порука, став, филозофија живљења. Од грчког значења грапхеин γράφεıν – писати до латинске graffito што значи жврљати, пут је био трновит. Јер у самом тумачењу огледа се и вид демократизације друштва.
Као и свака метропола и Београд је врло рано преузео све одлике урбаног центра модерне европске регије. Стидљиво, али сигурно, графити су постајали све стилизованији и креативнији. Поруке феноменално духовите, оштре и јаке било да се ради о најједноставнијим љубавним, до оних ангажованих, политичких.
Нови Београд се сматра пиониром међу деловима града у коме су осванули први графити. Одмах га следи Дорћол. Потреба да се искаже мишљење, љубав, дивљење познатим личностима или само жеља да се остави потпис на зиду се убрзо доселила и на Звездару, Вождовац, Земун и друге делове града. Екстремна је разлика између цртања графита и уништавања јавних фасада. Пре него што и помислите да се потпишете на зиду, добро размислите где то радите.
