Дели Ахметова, Глумачка улица од 1872. године за назив до Господар Јевремове, а Вршачка од Душанове ка Дунаву. Преименована у Глумачку па потом у Позоришну. Коначно, од 1930. године до данашњих дана носи исто име - Француска.
Није раскошна као Кнез Михаилова. Нити дугачка као Булевар краља Александра.
По зими и киши може и да умори јер се спушта или подиже. Зависи од перцепције.
Али има своју драж. И своју причу.
Што ноге дуже ходају, у ноздрве улази мирис града. Историја, традиција. Судар премијум архитектуре давних времена и модерне конструкције.
Ваљда тако мора.
Некада се излазило у ноћни провод у клуб Ф6. И некада и сада се тражила столица више у ресторану Клуб Књижевника. Ма каква столица, ђир по ресторану, тек да се буде виђен је у оно време имало велики значај. Календар свакодневнице цени исте навике.
Ту је и чувена пица на парче Буцко. Запакује се и носи, дабоме, али је далеко већи фазон да се једе на крову аутомобила. Право из ноћне авантуре по парче пице са аутентичном салатом преко. Имате право да не волите све али код Буцка морате да осванете. Барем једном.
Док је дан на снази, у Француску се долази и са и без разлога.
Обилазак цркве Александру Невском, кућа Леоне Панајот, кућа Милана Пироћанца, кућа Николе Пашића, породице Рибар и споменик Васи Чарапићу су уз Народно позориште знаменитости, културна добра која красе Улицу Француска.
Кад кренете у обилазак нека буде пешке. "Мало" је гужва овде.
Откуд назив Француска у центру Београда? Историјско питање са јасним одговором:
Србија и Француска су биле земље савезнице у Првом светском рату. Када је генерал Франш Де Пере 30. јануара 1921. стао испред хотела Москва да поздрави бројне окупљене присталице, а они друга са Солунског фронта, истог дана је у Скупштини једногласно донешена одлука да се тадашња Позоришна улица преименује у Француска. Седници је присуствовао и сам генерал, а том приликом је одржао говор. Говор који се и данас препричава.
