Deli Ahmetova, Glumačka ulica od 1872. godine za naziv do Gospodar Jevremove, a Vršačka od Dušanove ka Dunavu. Preimenovana u Glumačku pa potom u Pozorišnu. Konačno, od 1930. godine do današnjih dana nosi isto ime - Francuska.
Nije raskošna kao Knez Mihailova. Niti dugačka kao Bulevar kralja Aleksandra.
Po zimi i kiši može i da umori jer se spušta ili podiže. Zavisi od percepcije.
Ali ima svoju draž. I svoju priču.
Što noge duže hodaju, u nozdrve ulazi miris grada. Istorija, tradicija. Sudar premijum arhitekture davnih vremena i moderne konstrukcije.
Valjda tako mora.
Nekada se izlazilo u noćni provod u klub F6. I nekada i sada se tražila stolica više u restoranu Klub Književnika. Ma kakva stolica, đir po restoranu, tek da se bude viđen je u ono vreme imalo veliki značaj. Kalendar svakodnevnice ceni iste navike.
Tu je i čuvena pica na parče Bucko. Zapakuje se i nosi, dabome, ali je daleko veći fazon da se jede na krovu automobila. Pravo iz noćne avanture po parče pice sa autentičnom salatom preko. Imate pravo da ne volite sve ali kod Bucka morate da osvanete. Barem jednom.
Dok je dan na snazi, u Francusku se dolazi i sa i bez razloga.
Obilazak crkve Aleksandru Nevskom, kuća Leone Panajot, kuća Milana Piroćanca, kuća Nikole Pašića, porodice Ribar i spomenik Vasi Čarapiću su uz Narodno pozorište znamenitosti, kulturna dobra koja krase Ulicu Francuska.
Kad krenete u obilazak neka bude peške. "Malo" je gužva ovde.
Otkud naziv Francuska u centru Beograda? Istorijsko pitanje sa jasnim odgovorom:
Srbija i Francuska su bile zemlje saveznice u Prvom svetskom ratu. Kada je general Franš De Pere 30. januara 1921. stao ispred hotela Moskva da pozdravi brojne okupljene pristalice, a oni druga sa Solunskog fronta, istog dana je u Skupštini jednoglasno donešena odluka da se tadašnja Pozorišna ulica preimenuje u Francuska. Sednici je prisustvovao i sam general, a tom prilikom je održao govor. Govor koji se i danas prepričava.
