Uvek se obeležava 13. na 14. januar po gregorijanskom kalendaru odnosno 1. januara po julijanskom kalendaru. Mali Božić i Sveti Vasilije se proslavljaju 14. januara, samim tim, povoda za slavlje ima na pretek.
Davne 1919. godine, Kraljevina SHS (Srba, Hrvata i Slovenaca) je tokom nastanka usvojila gregorijanski kalendar kako bi sve države proslavljale Novu godinu u isto vreme. Srbi su počeli da obeležavaju svoju 1923. godine nakon što su stigle kritike iz Hrvatske da pravoslavna Nova godina šteti trgovini i privredi u čitavoj Kraljevini.
Ništa bolje po Srbe nije bilo ni tokom vladavine komunizma. SFR Jugoslavija je širila politiku da je ovaj crkveni praznik bespotreban i da je bolje da Srbi budu manje Srbi, a mnogo više Jugosloveni. Išlo se dotle da su se kažnjavali svi koji su slavili srpsku Novu godinu, a čak i oni koji su tog dana proslavljali rođendan su bili sumnjivi vlasti.
Tradicionalno, Srbi su iz inata počeli da slave svoju Novu godinu. U početku krišom, u okviru porodice kod kuće, da bi tokom devedesetih proslava 13. januara uveče počela da dobija šire razmere.
Gde se još proslavlja srpska Nova godina
Zemlje u kojima se slavi su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, pravoslavnim krajevima Hrvatske, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Jermenija, Moldavija, Gruzija, segmentima Škotske i širom evrope gde su organizovane srpske zajednice. Posebna zanimljivost je da i Eskimi na Aljasci proslavljaju Novu godinu kada i Srbi.
Braćo i sestre, srećna srpska Nova godina! Zdravi, ujedinjeni i srećni bili!
