Увек се обележава 13. на 14. јануар по грегоријанском календару односно 1. јануара по јулијанском календару. Мали Божић и Свети Василије се прослављају 14. јануара, самим тим, повода за славље има на претек.
Давне 1919. године, Краљевина СХС (Срба, Хрвата и Словенаца) је током настанка усвојила грегоријански календар како би све државе прослављале Нову годину у исто време. Срби су почели да обележавају своју 1923. године након што су стигле критике из Хрватске да православна Нова година штети трговини и привреди у читавој Краљевини.
Ништа боље по Србе није било ни током владавине комунизма. СФР Југославија је ширила политику да је овај црквени празник беспотребан и да је боље да Срби буду мање Срби, а много више Југословени. Ишло се дотле да су се кажњавали сви који су славили српску Нову годину, а чак и они који су тог дана прослављали рођендан су били сумњиви власти.
Традиционално, Срби су из ината почели да славе своју Нову годину. У почетку кришом, у оквиру породице код куће, да би током деведесетих прослава 13. јануара увече почела да добија шире размере.
Где се још прославља српска Нова година
Земље у којима се слави су Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија, православним крајевима Хрватске, Русија, Украјина, Белорусија, Јерменија, Молдавија, Грузија, сегментима Шкотске и широм европе где су организоване српске заједнице. Посебна занимљивост је да и Ескими на Аљасци прослављају Нову годину када и Срби.
Браћо и сестре, срећна српска Нова година! Здрави, уједињени и срећни били!
