Ракија шљивовица уписана на Унеско листу

Унеско листа нематеријалног културног наслеђа човечанства 1. децембра 2022. године уврстила традиционално пиће из Србије у своју листу

Среда 07. дец 2022.

cover image

На 17. заседању Унесковог Међувладиног комитета је донета одлука о упису традиционалног пића од шљиве, ракије шљивовице на листу нематеријалног културног наслеђа. Министарство културе је 2021. године номиновало омиљено пиће из Србије, а саму номинацију је припремио Центар за нематеријално културно наслеђе Србије при Етнографском музеју уз учешће носилаца наслеђа, локалних заједница, интитуција, невладиних организација и удружења. Предлагачи су Етнографски музеј у Београду и Народни музеј у Чачку.

Номинација, која обједињује културу гајења шљиве, традиционалне занате, културу исхране и обичаје, као и печење шљивовице и њено коришћење током приватних или јавних догађаја, одражава широку распрострањеност елемента и на најбољи начин показује како се традиционалне вештине и праксе могу развијати у савременом окружењу, чувајући свој значај и у условима развоја модерног друштва, наводи Министарство културе.

До сада, на листи нематеријалног културног наслеђа Унеска из Србије су уписани породична слава (2014), коло (2017), певање уз гусле (2018) и Злакуско лончарство (2020).

Шта морате да знате о шљивовици

Пиће које се налази у сваком дому се добија прерадом шљиве. Најчешће мушки чланови породице обављају највећи део посла, а остали чланови су укључени у брање и сакупљање шљиве као и у пратеће послове. Да би се направила ракија потребно је обрано воће пренети до посуда за врење где почиње процес производње. У Србији прављење ракије је уникатан ритуал који се преноси са колена на колено и који укључује читаве породице, комшилук и пријатеље.

Ракија је пиће које се конзумира сваког дана, посебно у зимском периоду али и на свим прославама, од славе, преко рођења детета, венчања, пословних прослава и других свечаних прилика. Неретко се држи говор који се зове здравица након кога следи наздрављање. Ракија је део послужења и на сахрани када се пије за покој душе преминулог.

Готово свако домаћинство, посебно у сеоском подручју се бави производњом ракије, а статистика каже да се највише ракије производи на територији западне, источне и централне Србије.