Da li znate gde se nalazi i koju poruku nosi grafit sa naredne fotografije?
Tačna lokacija je mali park na Vračaru, odmah iza pozorišta Puž. Šarena žirafa može značiti toliko toga. A možda nema nikakvo "dublje" značenje. Jedino umetnik koji potpisuje ovo delo zna istinu. Između zgrada, u parku u kome nema velike gužve, gde lokalni stanovici navraćaju po dozu mira, "živi" i ova žirafa na zidu koja je aposlutno ulepšala kraj u kom se nalazi. Vraćamo se u rikverc da otkrijemo odakle potiču grafiti.
Grafiti su stari koliko i ljudska civilizacija. Svi koji misle da su u tom smislu nešto posebno i da je baš njihova generacija pokrenula trend crtanja grafita - varaju se. Posebnost, ipak, nije isključena ali ona zahteva dobro obrazovanje, pripremu i vežbu. Da, da, grafiti nisu samo puko žvrljanje po sveže okrečenim zidovima, oni su poruka, stav, filozofija življenja. Od grčkog značenja graphein γράφεıν – pisati do latinske graffito što znači žvrljati, put je bio trnovit. Jer u samom tumačenju ogleda se i vid demokratizacije društva.
Kao i svaka metropola i Beograd je vrlo rano preuzeo sve odlike urbanog centra moderne evropske regije. Stidljivo, ali sigurno, grafiti su postajali sve stilizovaniji i kreativniji. Poruke fenomenalno duhovite, oštre i jake bilo da se radi o najjednostavnijim ljubavnim, do onih angažovanih, političkih.
Novi Beograd se smatra pionirom među delovima grada u kome su osvanuli prvi grafiti. Odmah ga sledi Dorćol. Potreba da se iskaže mišljenje, ljubav, divljenje poznatim ličnostima ili samo želja da se ostavi potpis na zidu se ubrzo doselila i na Zvezdaru, Voždovac, Zemun i druge delove grada. Ekstremna je razlika između crtanja grafita i uništavanja javnih fasada. Pre nego što i pomislite da se potpišete na zidu, dobro razmislite gde to radite.
