Прво насеље на месту данашњег Земуна потиче још из млађег каменог доба. Једно је од најстаријих насеља у свету, у истом временском периоду настало када и Београд, који је 3. или 4. најстарији град у Европи. У доба Келта и Римљана, Земун се звао Таурунум. Освајале су га многе војске, разарале и спаљивале познате и непознате војсковође, био је економски успешан, геостратешки битан, индустријски развијен, али и град који је доживљавао пропаст и преживео епидемију куге.

Настао је на месту где се налази кула Гардош, у доба неолита, када је саграђено прво утврђено насеље пре више од седам хиљада година. Људи тог времена становали су у земуницама - јамама. Према остацима материјалне културе може се сигурно утврдити да су први становници Земуна основали своја насеља и у њима живели у времену од око 4500-3000 п.н.е. Познато утврђење на Гардошу постојало је и у време келтске доминације овом регијом од 3. п.н.е. - 1. века н.е. и управо од њих потиче први познати назив града - Таурунум. Занимљиво је да назив Таурунм опстаје током целог периода римске владавине и развија се као антички град.

Касније је претворен у трговачки центар, а од средине XIX века постаје занатски и индустријски град. Године 1945. Земун је као општина припојен Београду. Земунска тврђава са остацима из XV века налази се на брду Гардош, заједно са Миленијумским спомеником, кулом коју су Мађари подигли 1896. године како би обележили своје хиљадугодишње присуство на просторима Паноније.

Сачувана стара здања и споменици сведоче о историји града и начину живота: Кућа Димитрија Давидовића, новинара и дипломате, Спиртина кућа у којој се налази Завичајни музеј Земуна, Кућа са сунчаним сатом на фасади која показује време, Ичкова кућа у којој је боравио Петар Ичко, српски преговарач са Турском, зграда општине Земун и многе друге.

Крајем XIX века формиран је и данашњи градски парк, на месту где се некада налазио Контумац, карантин за путнике и робу која је долазила Дунавом. У парку су из тог доба остале две барокне цркве, римокатоличка и православна, а одмах по претварању простора у зелену површину подигнуте су и две монументалне грађевине - зграда Велике реалке, данас Земунске гимназије и Девојачка школа.

У Земуну се налази Храм преноса моштију Светог оца Николаја - Николајевска црква, једна од најстаријих у Београду. Земун је и чувар следећих објеката: Фрањевачки самостан, бивша Јеврејска синагога, Храм рођења Пресвете Богородице, Храм Светог Димитрија познат под именом Харишева капела, Жупна црква Блажене девице Марије.

Двадесети век донео је Земуну Српски дом и Дечачку школу, зграде Пољопривредног факултета и Команде ваздухопловства, Културно-спортски центар "Пинки", здање "Мадленианум".

Поред вредног историјског наслеђа, Земун је познат по боемском и уметничком духу, кафанама и рибљим ресторанима, уређеном кеју на Дунаву са зградом Старе капетаније, по спортовима на води. Земун је познат и по Фестивалу монодраме и пантомиме, Салону карикатуре, а лети су актуелне манифестације "Лето на Гардошу" и "Лето на кеју".

Велико ратно острво налази се на ушћу Саве у Дунав и најважнија је земунска зелена површина. Војска поставља понтонски мост скоро сваке године, па Земунци на плажи Лидо, бисеру Земуна, уживају у одмору и релаксацији током летњих дана.