Захваљујући залагању професора Милана Недељковића, једног од оснивача савремене српске астрономске науке, 1887 године је на брду тада званом "Велики Врачар", отворена Астрономска опсерваторија са звездарницом, по којој ће најпре брдо на коме се опсерваторија налазила, а касније и читав крај и општина добити име Звездара.

У периоду између два светска рата, територија Звездаре је била различито насељена и изгледала је знатно другачије него данас. У току 30-тих и 40-тих година 20. века данашњи предео око Цветкове пијаце је била периферија Београда. Предност становника овог дела Звездаре је била та што је периферија код Цветка са градом била повезана трамвајском линијом. Чувена "шестица" ишла је од Цветкове кафане једним колосеком низ Улицу краља Александра. Код "Лиона" су се трамваји сачекивали, а одатле су ка граду ишла два колосека која су водила преко Теразија до споменика кнезу Михаилу, где је била почетна станица.

Данас је Звездара крај са вероватно најлепшим погледом на Београд. Булевар Краља Александра, која се сматра градском "жилом куцавицом" се највећим делом простире управо кроз ову општину. У овој улици и у њеној непосредној близини су многи факултети, па је Звездара највеће сместиште за многобројне студенте.

Самим тим, потез од Вуковог споменика до Цветкове пијаце је богат садржајима као што су паркови, игралишта, позоришта, кафићи, барови, ресторани, док је звездарска шума омиљено уточиште и скривени бисер становника ове општине.