Београд чине седамнаест градских општина распрострањених на 322.268 хектара. У њему живи око 1.700.000 становника. Клима је умерено континентална, лети температура може да достигне и 40. степени, а зими и до минус 20. Ипак, златна средина је најчешћа, тако да су и лета и зиме углавном пријатни. Београдски специјалитет је ветар – кошава. Југоисточни и источни ветар који доноси ведро и суво време. Најчешће дува током јесени и зиме.
Сава и Дунав неприкосновено владају целом територијом да би се на тромеђи Великог ратног острва, Новог Београда и Куле Небојша у подножју Калемегдана, саставиле. Београд је колевка једне од најстаријих цивилизација – винчанске. Прва људска насеља на тлу Београда су настала још пре 7.000 година. Винча, 14 км од Београда на путу за Гроцку, је праисторијски локалитет на самој обали Дунава, са остацима материјалне културе праисторијског човека.
Београд - то је и Калемегдан, на њему Београдска тврђава, Војни музеј, Зоолошки врт и споменик Београдски победник, симбол српске престонице. Богатство архитектуре и стилова 18. и 19. века можете видети на сваком кораку нарочито ако посетите Милошев конак на Топчидеру или Конак Кнегиње Љубице, а ту је и Капетан Мишино здање и Манакова кућа.
Кафа и ратлук нигде нису тако добро натопљени историјом и традиционалним пркосом као у старим београдским кафанама, а звона најлепше звоне на старој Саборној цркви. Бели двор на Дедињу је право краљевско здање, а историја после Другог светског рата се може учити и у Музеју Југославије.
Главна железничка станица на Савском тргу у литератури и филму је забележена као кључна тачка "Убиства у Оријент експресу" Агате Кристи. Од лета 2018. је затворена за саобраћај који се преселио на нову главну станицу, Прокоп, а величанствена грађевина ће бити музеј. Са друге стране реке смеши нам се Гардош и Миленијумска кула. Шетња Кнез Михаиловом се, по неписаном правилу, завршава одличним ручком или вечером у боемској Скадарлији. Уколико преферирате боравак у природи, наставите шетњу на Ади Циганлији.
Љубитељи опере, балета и позоришта могу уживати у репертоару Народног позоришта, а преко пута се налази импресивни чувар историје Србије, потпуно реновиран Народни музеј. Место које се не може обићи је Теразијска чесма окружена чувеним хотелом "Москва" и палатом "Албанија". Места која нису оставила равнодушнима ни новинаре "Дискаверија" су нови Авалски торањ, Храм Светог Саве на Врачару и предиван Мост на Ади.
У обилазак града, поготово ноћни провод се не иде без домаћих људи. Ако желите да осетите оно чувено српско "нема проблема", са Београђанима је заиста тако. Београд је једино место у срцу Европе где је ноћни провод управо то. Београдски сплавови и клубови су бренд који је освојио свет. А освојили су га и Београђани лично – добитник Пулицерове награде Душан Чарлс Симић, уметница Марина Абрамовић и светски тениски рекет ас Новак Ђоковић.
Околину Београда чине Панонска низија под пшеницом и кукурузом и Шумадија под воћњацима и виноградима. Београд се поноси природним бисерима Космајем и Авалом, природним резерватима биљних и животињских врста као што су Ратно острво, Ада Хуја, Грочанска ада, Кошутњак, Липовица, Топчидер, обреновачки Забран и Бојчинска шума.
Агино брдо је налазиште из неолита, Дубочај и Брестовик обухватају римски период. У Шупљој стени пронађене су праисторијске рударске јаме, а на Авали средњовековно утврђење од камена, град Жрнов. На територији Карабурме и Роспи ћуприје пронађене су доста добро очуване келтске гробнице. Римске терме пронађене у Универзитетском парку на Студентском тргу су остаци римског цивилног насеља. Остаци римског насеља пронађени су и у Доњем граду на Калемегдану - Митрино светилиште са жртвеником и мале терме.
Добродошли у Београд, јединствени и једноставно савршен град.
