По налогу кнеза Милоша Обреновића, од 1831. године је забрањено кретање кола преко Топчидера, а истовремено је започето ограђивање Кошутњака. Кнез је одлучио да му се управо овде изгради двор који ће окруживати споменици, фонтане, ретке тропске биљке и густо засађене домаће врсте цвећа и дрвећа. Половином 19. века Топчидер постаје јавни парк у коме се организују бројне спортске и друштвено - културне свечаности.
Топчидерски парк се састоји из два дела - парковски уређен простор и парк шума. У њему се налази 6 споменика културе као и ретке врсте дрвећа. Својим природним шармом је одувек привлачио велики број домаћих и страних гостију који су свакодневни посетиоци раскошног парка.
Топчидерски парк је од 2015. године споменик природе, укупне површине од скоро 30 хектара који је у власништву државе.
По налогу кнеза Милоша Обреновића, од 1831. године је забрањено кретање кола преко Топчидера, а истовремено је започето ограђивање Кошутњака. Кнез је одлучио да му се управо овде изгради двор који ће окруживати споменици, фонтане, ретке тропске биљке и густо засађене домаће врсте цвећа и дрвећа. Половином 19. века Топчидер постаје јавни парк у коме се организују бројне спортске и друштвено - културне свечаности.
Топчидерски парк се састоји из два дела - парковски уређен простор и парк шума. У њему се налази 6 споменика културе као и ретке врсте дрвећа. Својим природним шармом је одувек привлачио велики број домаћих и страних гостију који су свакодневни посетиоци раскошног парка.
Топчидерски парк је од 2015. године споменик природе, укупне површине од скоро 30 хектара који је у власништву државе.
