Налази се у југоисточном делу града и нуди прелеп панорамски поглед на Београд, Војводину и Шумадију. Висока је 511 метара. У средњем веку, град Жрнов или "Авалски Град" је смештен на врху Авале. Године 1442. освојен је од стране Отоманске империје која је саградила нови град и преименовала га у "Хавале", реч која потиче из арапског језика и значи препрека или уприште. Планина је заштићена од 1859. године као "споменик природе", или, по савременим стандардима, "место од изузетног значаја". Упркос томе што је званично заштићена је скоро 150 година, тек су 2007. године направљени планови за очување планине. На тај начин, Авала је ушла у круг заштићених зелених површина Београда.

Планина је проглашена националним парком 1936. године. Године 1946. указом националне Скупштине Србије, Авали је додељен статус "јавног добра од општег интереса" и под директном је управом владе Републике Србије. Године 1965. изграђен је 202 метра висок Авалски торањ, једна од највиших грађевина на Балкану. Торањ је уништен у НАТО бомбардовању Србије 1999. године. Реконструкција је започета 2006. године, а званично је отворен 21. априла 2010. године. Нови торањ је верна копија уништеног, укљућујући и базу на три постоља. Авала је традиционално излетиште Београђана.

На Авали се налазе и Споменик Незнаном јунаку, Споменик совјетским ратним ветеранима, Меморијални парк, Споменик Васи Чарапићу.