Vaskrs je najznačajniji hrišćanski prazik jer se u njegovoj suštini nalazi potvrda našeg verovanja. Stradanje i vaskrsenje Isusa Hrista za vernike znači duhovno putovanje od golgote do blaženstva, od tuge do sreće i proslave života. U Beogradu se život slavi svaki dan, ali je posebna lepota biti u srpskoj prestonici posebno u vreme vaskršnjih praznika.
To je pokretan praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvoj nedelji posle punog meseca. Za Vaskrs se ustaje rano ujutro, a leže iza ponoći. Ko ode ranije, biće do narednog Vaskrsa pospan i lenj. Vaskršnje umivanje se obavlja vodom u kojoj je potopljen dren, bosiljak i crveno jaje. Decu treba dotaći crvenim jajetom da budu rumena i zdrava cele godine.
Beogradske domaćice imaju mnogo recepata i načina kako da jaja budu što lepša i dekorativnija. Pored pažljivo čuvane tradicije, u domove srpske prestonice se obavezno "provuku" figurice pilića, kokoši, čokoladne zeke i jaja. Sve za najlepšu dekoraciju i još lepši dečji osmeh.
Vaskršnja nedelja počinje zvukom zvona beogradskih crkava i hramova, vernici odlaze na službu i pozdravljaju vaskršnjim pozdravima: Hristos Vaskrese! Vaistinu Vaskrese! Najglasnije se čuju zvona sa Hrama Svetog Save. Stanovnici centra najčešće odlaze do Saborne crkve, dok je za Novi Beograd poznato da Hram Svetog Dimitrija uvek okupi najviše vernika.
U kući se pali sveća, uz kadionicu i tamjan porodica se pomoli i obeduje na svečanoj trpezi. Na trpezi je najvažnija činija sa ofarbanim jajima i doručak počinje tucanjem jaja - porodično takmičenje kome se deca najviše radiju. Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja.
Uskršnja pogača i pečenje - tradicionalno jagnjetina ili prasetina, su obavezni folklor na trpezi. Prolećna atmosfera na vaskršnjoj trpezi znači puno svežeg povrća i salata. Vaksrs se slavi tri dana.
