Где је најбољи провод у Београду одавно није питање избора већ укуса. Најважније је да се прво упознате са основним информацијама. Када их савладате следи нова дилема. Где изаћи? Постоје три одговора - клубови, сплавови и кафане. Сада је потребно је да се одлучите за врсту музике уз коју планирате да се проведете. Управо овде се крије и највећа разлика у свему што Београд ноћу нуди.
Клубови у Београду имају веома разноврстан музички програм. Техно, тренс, r'n'b, хип-хоп, треп, хаус, афро бит, соул, фанк, денс и музика из осамдесетих и деведесетих су редовни на репертоару београдског провода. Не тако често али је доступан и звук шездесетих. На многим адресама редовно гостују поп и рок бендови. Џез вечери су такође доступне.
Велика је разлика између модерних и underground клубова. У првом случају, неопходно је да се максимално дотерате и припремите чуло слуха на савремен бит. Сви они клубови који се дефинишу као опуштени, underground или једноставно мање прате трендове емитују музику по сопственом нахођењу, растерећени жеље да буду ин место у граду. Највећи клубови су углавном резервисани за гала техно дешавања са популарним ди-џејевима из целог света и провереном домаћом подршком.
Београд нуди далеко квалитетнији клабинг него већина европских градова. Без имало претеривања, локални клубови су одлични. Можда не постоји толико разноврстан избор као у Берлину или Лондону али је клупски вајб загарантован. Плус, нигде у близини нећете пронаћи аутентичан кафански провод.
Кафане у Београду су места у којима се слуша искључиво народна музика. У музичком смислу, поделе су минималне. Разлике се крију у типу кафане. Постоје типичне боемске, какве су у Скадарлији. Овде нема јаког озвучења. За ритам и расположење су задужени тамбураши или Цигани који песмом "погађају" право у душу. Никада не стоје на једном месту већ целе вечери обилазе госте и испуњавају жеље. Хармоника, гитара и вокал ће вас бацити у тотални транс.
Мале кафане са невероватно пријатном, готово кућном атмосфером су симбол Земуна. Музички програм је сличан скардарлијском. Народски речено, музичари певају на увце и то углавном староградске и народне песме које трају деценијама. Бакшиш тј. музички динар је обавезан. Од почетног наздрављања за столом, како вече одмиче, мења се и провод. Сасвим је нормално играње на столицама и столовима.
Последњи тренд у свету забаве уз домаћу музику је лансиран тек пре неколико година. И има бројну публику. Савремене кафане немају кариране столњаке нити боемски дух. Ентеријер више подсећа на клупски него на кафански. Најсавременија расвета и аудио опрема и велики простор са подијумом за игру су први сигнали да сте дошли у кафану 21. века. Провод више није само за својим столом, у свом друштву, са много пића већ се ђуска од почетка вечери. Актуелни певачи, певачице и бендови забављају госте, а програм се састоји од нових песама и старих хитова али у измењеном, бржем аранжману. Млади људи су најбројнији гости.
Уколико тек упознајете Београд обавезно посетите и клубове и кафане. Клубови ће вас одушевити због врхунске енергије и заиста добрих ди-џејева. Можда су кафане управо оно што вам недостаје. Вероватно нећете разумети ни реч у народним песмама али ћете уживо доживети нешто што нисте ни знали да постоји. И срећу и тугу. Весеље као на свадби. Нећете знати док се не појавите у кафани.
