Вук Стефановић Караџић. Реформатор српског језика, сакупљач драгоцених народних умотворина, писац првог српског речника, филолог... Рођен у Тршићу 1787. године, живео до 1864. Путовао по целој Србији, учинио немерљиво за српски народ и окончао у Бечу. Биографија која баца на колена и оне који су готово све чули и видели.
А они који се окупљају код његовог споменика, знају све, познају површно или немају појма о Вуку Стефановићу Караџићу. Али, по некој инерцији или потреба, у своју мапу кретања обавезно уписују Вуков споменик. Гледано са Булевара, парк Ћирила и Методија, који такође имају своје издање од бронзе, почиње управо код Вука. У истом парку је и Пушкинов споменик. Међутим, није овде нон-стоп гужва само због споменика.
Историја Београда је све становнике града научила корисну лекцију: ако живите у центру, а потребни су вам мајстори свих заната или "физикалци" који износе намештај или много непотребних ствари - ђубрета, од раног јутра су код Вука. Договор пада на лицу места и сви срећни. Модерно време је смањило понуду ових услуга али се и даље може пронаћи понеки вредан човек који овде стоји и чека посао. Недавно реновиран парк и Рузвелтова улица су учинили да се баш овде проводи време у природи иако локација није баш успут. Власници паса су током целог дана, посебно увече, међу бројнијом публиком.
Уколико сте студент неког од факултета у близини, добро вам је познат овај крај. Вредни будући академски грађани заузимају клупу и преслишавају се. Мање ангажовани углавном читају литературу која пише на етикетама алкохолних пића. Но, овде се не оцењује знање из школе већ животно, па су често и једни и други на истим таласним дужинама. Тик уз парк, гледано са доње стране се налази много угоститељских објеката који раде до иза поноћи. Када се огласи фајронт, клупе у парку код Вука се пуне брзином светлости.
Сви који живе или раде на периферији града, свакодневно пролазе поред Вука. Некадашња шира област града је епицентар градског саобраћаја. Овде се преседа на аутобусе, трамваје и воз који иду на све стране Београда. Типична градска врева је овде уобичајена појава. Кажу да ће за коју годину овде бити и метро станица... Тек онда почиње шоу.
Међу свим наведеним категоријама постоји и још једна. Велика. Ко је овде одрастао, заувек је везан за Вуков споменик. Он им је као род рођени. Радују му се када дођу са путовања, тумарају по парку и околини иако можда више не живе у крају, имају толико прича о договштинама код Вука. Где год да се одселе, Вук остаје у срцу.
Сви знају где је Вуков споменик. И зато, немојте да се чудите када вас у ери налажења по тржним центрима и даље питају: "Кад се налазимо код Вука?"
