Vuk Stefanović Karadžić. Reformator srpskog jezika, sakupljač dragocenih narodnih umotvorina, pisac prvog srpskog rečnika, filolog... Rođen u Tršiću 1787. godine, živeo do 1864. Putovao po celoj Srbiji, učinio nemerljivo za srpski narod i okončao u Beču. Biografija koja baca na kolena i one koji su gotovo sve čuli i videli.
A oni koji se okupljaju kod njegovog spomenika, znaju sve, poznaju površno ili nemaju pojma o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Ali, po nekoj inerciji ili potreba, u svoju mapu kretanja obavezno upisuju Vukov spomenik. Gledano sa Bulevara, park Ćirila i Metodija, koji takođe imaju svoje izdanje od bronze, počinje upravo kod Vuka. U istom parku je i Puškinov spomenik. Međutim, nije ovde non-stop gužva samo zbog spomenika.
Istorija Beograda je sve stanovnike grada naučila korisnu lekciju: ako živite u centru, a potrebni su vam majstori svih zanata ili "fizikalci" koji iznose nameštaj ili mnogo nepotrebnih stvari - đubreta, od ranog jutra su kod Vuka. Dogovor pada na licu mesta i svi srećni. Moderno vreme je smanjilo ponudu ovih usluga ali se i dalje može pronaći poneki vredan čovek koji ovde stoji i čeka posao. Nedavno renoviran park i Ruzveltova ulica su učinili da se baš ovde provodi vreme u prirodi iako lokacija nije baš usput. Vlasnici pasa su tokom celog dana, posebno uveče, među brojnijom publikom.
Ukoliko ste student nekog od fakulteta u blizini, dobro vam je poznat ovaj kraj. Vredni budući akademski građani zauzimaju klupu i preslišavaju se. Manje angažovani uglavnom čitaju literaturu koja piše na etiketama alkoholnih pića. No, ovde se ne ocenjuje znanje iz škole već životno, pa su često i jedni i drugi na istim talasnim dužinama. Tik uz park, gledano sa donje strane se nalazi mnogo ugostiteljskih objekata koji rade do iza ponoći. Kada se oglasi fajront, klupe u parku kod Vuka se pune brzinom svetlosti.
Svi koji žive ili rade na periferiji grada, svakodnevno prolaze pored Vuka. Nekadašnja šira oblast grada je epicentar gradskog saobraćaja. Ovde se preseda na autobuse, tramvaje i voz koji idu na sve strane Beograda. Tipična gradska vreva je ovde uobičajena pojava. Kažu da će za koju godinu ovde biti i metro stanica... Tek onda počinje šou.
Među svim navedenim kategorijama postoji i još jedna. Velika. Ko je ovde odrastao, zauvek je vezan za Vukov spomenik. On im je kao rod rođeni. Raduju mu se kada dođu sa putovanja, tumaraju po parku i okolini iako možda više ne žive u kraju, imaju toliko priča o dogovštinama kod Vuka. Gde god da se odsele, Vuk ostaje u srcu.
Svi znaju gde je Vukov spomenik. I zato, nemojte da se čudite kada vas u eri nalaženja po tržnim centrima i dalje pitaju: "Kad se nalazimo kod Vuka?"
