Места која морате да посетите у Београду

А нису у топ понуди

Уторак 27. феб 2018.

cover image

Инсајдер водич кроз Београд открива лепоте града које нису на најпознатијим локацијама у центру. Српска престоница се поноси важним објектима, природним оазама и историјским здањима која се налазе на максимум двадесет минута вожње од строгог центра.


Савски кеј

Поред насипа погодним за шетњу и одвојеним стазама за џогирање и вожњу бицикла, богат је и травнатим површинама за разне физичке активности и опуштање у природи. Простире се у дужини од три километра, почиње у Блоку 70 и завршава код Остружничког моста. На средини кеја се налази спомен биста Махатме Гандија. На овом месту су усидрени познати сплавови за уживање у врхунском угоститељству. Права оаза мира и природе, а тако близу града.

Миленијумска кула

Поглед из Земуна који се заувек памти. Када се попнете на Гардош, имаћете осећај да вам је Београд на длану. Миленијумска кула је изграђена 1896. године, а данас је најпознатија по томе што је многи зову Гардош кула. Потпуно погрешно. Налази се на центру некадашњег утврђења Земунске тврђаве.


Звездарска шума

После Топчидера и Кошутњака је највећа уређена зелена површина у урбаној зони престонице. Готово 21 хектар шуме је уређен као парк. Заштићена је као споменик природе, а поред садржаја за рекреацију крије и споменике културе као што је Астрономска опсерваторија. Овде је забележено 136 биљних врста међу којима девет ретких врста дрвећа, седам врста гмизаваца и водоземаца и 48 врста птица различитог степена заштите. Прави урбани биотоп. У центру града, а опет у природи.

Ново гробље

Оно што је гробље Пер Лашез за Париз, то је Ново Гробље за Београд. Налази се у Рузвелтовој улици, настало је 1886. године и представља значајну културно-историјску ризницу. Овде се налази преко хиљаду скулптурних споменика, дела преко сто тридесет истакнутих уметника. Поклоницима уметности обилазак гробља је као обилазак галерије где могу видети радове Ђорђа Јовановића, Симеона Роксандића, Сретена Стојановића, Ота Лога и других.


Манастир Раковица

Многобројне легенде и бурна историја се везују за манастир посвећен арханђелима Михајлу и Гаврилу. После премештања са Авале на данашњу локацију током 16. века је претрпео све страхоте ратова, од Турака до НАТО бомбардовања. Некада мушки, сада женски манастир, место је вечног починка неколико српских патријарха, светаца, Васе Чарапића али и чланова породице Обреновић, владарске породице самосталне српске државе 19. века. Манастир је познат и по виновој лози и меду. Преко пута манастира налази се извор-чесма Св. Петке са које многе жене пију воду верујући да је лековита.