На врху овог брда, раније познатог као Велики Врачар, подигнута је 1932. године астрономска опсерваторија, односно звездарница, по којој су овај крај, а касније и општина добили назив Зведара. У 19. веку брдо је било далеко од града и није било урбанизовано. Одмах после изградње Астрономске опсерваторије, 1933. године почело је уређивање парка и засађивање зеленила. Београђани су га користили као излетиште.

Звездарска шума или Звездани гај, после Топчидера и Кошутњака, највећа је шума у београдској урбаној зони. Осим опсерваторије, ту се налази и Инситут Михајло Пупин.

Споменик природе Звездара представља значајан део екосистема града. Истовремено, ово је једно од атрактивнијих излетишта у ужем центру града, савршено за одмор, спорт и рекреацију.