Тргови у Београду су најпознатија места за састајање. Једноставно се проналазе па су због тога тачке за оријентацију. Омогућавају лакше сналажење по граду. Одувек су привлачила пажњу Београђана и свих гостију. Београд има чак 16 тргова. Сваки је одавно на истом месту и сваки има занимљиву причу која крије богату историју. Представљамо оне који се најчешће посећују.
У 19:00 код кнеза Михаила, може? Непознато сасвим. А колико пута сте и чули и изговорили "Чекам те код коња"? Случајно упознавање, први састанци, вечни растанци. Долазак пре договора. Кашњење. Концерти са значајним поводом. Окретница аутобуса и тролејбуса. Највеће знаменитости. Све је ту. Без премца, прво место међу градским трговима заузима управо Трг републике. Бројне су генерације које су живеле сасвим лепо пре доласка тржних центара и телефона. И увек се знало. Виђање код "коња" је значило нешто више. Ако сте гост у граду, прво шта морате да научите је где се налази овај трг. Одавде ћете једноставно пронаћи све што желите.
Најстарији у граду је Студентски трг. Некада је овде било турско гробље. Пут од тада до данас није био нимало монотон. Ипак, савремено доба не мари превише за историју. Барем не колико за практичност. Окружују га факултети па су студенти најбројнији шетачи овог краја. Одлично сређен да дођете сами и средите мисли, узмете предах од дневне гужве и наставите даље у бољем издању. С обзиром да је и овај трг у самом центру, са клупа се често чују страни језици. Прави космполитски шик помешан са историјом доноси сјајан осећај. Ко није дуго прошао овим тргом - време је.
За неке омиљен. За возаче, омражен. Трг Славија се са постављањем музичке фонтане вратио у мапу локација које се морају посетити. Овде је све могуће осим слабо прометног саобраћаја. Гужва, гужва и гужва сваког дана. Ноћу је мирније. Ипак, постоји нешто привлачно у овом хаосу. Уколико стално заказујете сусрете на горе поменутим трговима, промените мало рутину. У друштву једине музичке фонтане у граду, чекање неће бити досадно. Ако се мало заинтересујте, открићете да је овај трг давних дана био место где су Београђани ловили дивље патке. Данас делује незамисливо да је ово била периферија.
Најмлађи, најмањи и највише ушушкан је Трг Николе Пашића. Изграђен 1953. године, сакривен, а у центру свега. Фонтана, споменик, уређено окружење. Сваки елемент трга је ту. Током зиме, овде се поставља отворено клизалиште па трг постаје још атрактивнији. Зашто га посетити? Зато што је на пар корака од Кнез Михаилове и Теразија. Зато што пружа феноменалан поглед на Народну скупштину и почетак Булевара краља Александра. Зато што има посебну енергију. И зато што овде никада нема велике гужве, а никада није монотоно.
