Трг републике

cover image

Главни градски трг обухвата простор између "Градске кафане", биоскопа "Јадран", Народног позоришта и Централног клуба Војске Србије. Садашњи трг формиран је после рушења Стамбол-капије (1866) и подизања зграде Народног позоришта (1869).

Стамбол-капија, коју су саградили Аустријанци почетком 18. века, налазила се између споменика кнезу Михаилу и Народног позоришта. То је била највећа и најлепша капија у време док је град био опасан шанцем. Кроз њу је водио пут за Цариград (Истанбул) по коме је и добила овај назив. У народу је Стамбол-капија остала запамћена по томе што су Турци на простору испред ње вршили егзекуцију "сиротиње раје" набијањем на колац. Приликом заузимања Београда (1806) пред овом капијом смртно је рањен Васа Чарапић, познати војсковођа из Првог српског устанка. У спомен на овај догађај улица у близини овог места добила је његово име, а подигнут је и споменик.

После успостављања српске власти и рушења Стамбол-капије, простор данашњег Трга Републике дуго је остао неизграђен. Народно позориште стајало је више од 30 година као једина велика зграда. Када је 1882. подигнут споменик кнезу Михаилу, почело је постепено урбано формирање овог трга. На месту данашњег Народног музеја била је подигнута дугачка приземна зграда у којој се, између осталог, налазила позната кафана "Дарданели", стециште уметничког света. Зграда је срушена да би се на њеном месту 1903. подигла Управа фондова (садашња зграда Народног музеја). У малом парку поред Народног позоришта, све до Другог светског рата, налазили су се позната кафана и биоскоп "Коларац" (зграда је била власништво трговца и добротвора Илије Милосављевића Коларца). Палата "Риунионе", у којој се налази биоскоп "Јадран", саграђена је 1930. године.

На простору данашњег Дома штампе, све до Другог светског рата, стајале су старе приземне и једноспратне зграде са трговачким радњама. Већина ових зграда порушена је приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. године. После Другог светског рата уклоњене су трамвајске шине (између два рата овде је била трамвајска окретница) и премештен сквер на којем су кратко време после ослобођења били гробница и споменик борцима Црвене армије палим у борби за ослобођење Београда 1944. (њихови посмртни остаци пренесени су на Гробље ослободилаца Београда). Касније је подигнута и највећа зграда на овом тргу, Дом штампе, у којој се налазе "Градска кафана" и Међународни прес-центар.