cover image

Све до 1880. године, трг је био бара где су Београђани ловили дивље патке. Шкот, Френсис Мекензи, купио је велики део земље изнад данашњег трга и испарцелисао га је за даљу продају. Тако је развој овог краја и самог трга почео. Мекензи је изградио Салу мира, централно здање у крају које је претворено у Социјалистички народни дом, стециште радничког покрета 1910. године. Биоскоп "Славија" је ту постојао од Другог светског рата све док није срушен 1991. године. Хотел "Славија" је саграђен између 1882. и 1888. године.

Друге мање зграде на углу Улице краља Милана и трга, као што су чувене кафане "Три сељака" и "Рудичанин", срушене су пре и током Другог светског рата. Нови хотел "Славија" подигнут је 1962. године. Име Славија потиче од главног архитекте и задржало се до данашњих дана као назив целог трга. Трг је извесно време носио име истакнутог вође социјалистичког покрета, Димитрија Туцовића, а његов споменик је подигнут у центру трга. Славија је једно од главних обележја Београда, важна саобраћајна целина и такође један од најзахтевнијих кружних токова.

Трг Славија је комплетно реновиран 2017. године и препознатљив је по 32 метра широкој фонтани чији млазеви достижу висину од 16 метара.