31. октобар: Свети Лука или Ноћ вештица

Српска традиција vs утицај глобализације

Недеља 28. окт 2018.

cover image

У ери никада гласније демократије влада незабележено ниска стопа слободе. Много тога се једноставно мора. Када се мало загребе испод финих правила и норми, лако се закључи да се готово све мора. У "мору" морања ипак имате права на сопствени либерализам. Само, цена није баш мала. Делимично или потпуно, већ је познато. Ништа страшно. Забрињавајуће је што међу свима нама, највише има оних којима је свеједно. Да ли је заиста небитна тема ко шта слави 31. октобра?

Српска православна црква и њени верници 31. октобар обележавају као дан Светог Луке. Заштитник лекара, занатлија. Први иконописац. Први који је насликао Исуса. Лично је познавао Богородицу. Цариград чува његове мошти, а веровања кажу да се његово стопало чува у једном црногорском манастиру, а тамо одлазе они који имају проблема са видом. Кажу да лечи болесне очи. Истог дана се обележава и дан Светог Петра Цетињског.

Свети Лука, Свети Никола, Ђурђевдан. Све су то славе и све се суштински исто обележавају. У кући, са породицом и најближим пријатељима. Свећа, жито, вино и погача су суштина. Све преко овога је мода. На дан славе, нико од укућана не ради, а деца имају право на оправдан изостанак из школе. У условима брзог живота, крсна слава, Божић и Ускрс су дани у години када се породица заиста дружи. Није коинциденција да су сви набројани празници заправо верски празници. Томе вера и служи. Да окупља породицу и драге људе, да чува традицију.

Ноћ вештица. Празник уочи празника Свих светих. Увек се, као и Свети Лука обележава 31. октобра. Не целог дана већ само када дође ноћ. Представља сећање на мртве. Halloween се везује за Америку иако се обележавао још у време доминације Келта. Обичаји који се везују за овај празник су костимирање, светлећа бундева, гледање хорор филмова и причање истих таквих прича. Деца имају највећу улогу у овим ритуалима. Костимирана, са корпом у рукама звоне на врата, а након питања "Trick or treat?" и добијања слаткиша одлазе са кућног прага.


Нема припреме хране осим колача за децу која ће кренути у лов на слаткише са првим мраком. Нема планирања да ли ће слава бити посна или мрсна. Нити бриге како уклопити све госте. Где ће ко да седи. Ко ће први започети политичке теме. Ко је и ове године на дијети па кришом једе торту. Дилема за Ноћ вештица у Београду је који костим одабрати и где изаћи на маскенбал.

Није грех маскирати се и отићи на журку. Да ли стварно морате да бирате између два потпуно различита празника? Наравно да не. Сваки становник ове планете би требало да се развија и учи о другим културама. Разумети и прихватити различитост је врлина. Есенцијално је да никада нико не заборави своје корене јер само тако можемо да склапамо коцкице. Срби често умеју да зажмуре на оба ока. Пластично: не може нико да вас критикује ако више волите суши, кавијар или неки "светски укус" од сарме. Легитимно 100%. Важно је да се никада не стидите своје традиције, културе и обичаја.

Искрено, ко би се одрекао гибанице, чварака, целог печеног прасета због помфрита, похованог пилећег меса и порције хране у којој се чак ни не назиру састојци? Нико. А да ли би неко заувек "продао" домаће палачинке и крофне, кнедле са шљивама или Васину торту за тирамису или чиз кејк? Одговор је већ познат.