Слава је традиционални верски обичај који се обележава једном годишње. Један од ретких који се одржао до данашњег времена. Последњих година је осим духовне добио и друштвену форму па данас слава представља дан када се породица и пријатељи уз много хране и пића окупљају и друже. Срби су једини хришћански народ који слави славу. Уколико долазите из стране земље, а позвани сте на славу, обавезно прихватите позив и упознајте Србе на посебан начин. Уживаћете.
Шта је слава и како се слави
Крсна слава је породични празник који се преноси са колена на колено. То је духовни обред који слави свеца заштитника. Прославом његовог дана породица се захваљује на услишеним молитвама, а верује се да се једино оваквим обележавањем добија благослов светитеља. Обичаји су, у зависности од предела Србије, другачији. Има их заиста много и мењали су се кроз историју. Основа је увек иста. Есенцију славе чини икона свеца, жито, славски колач, воштана свећа и црвено вино. Ово представља бескрвну жртву у славу светитеља, за покој преминулих и за здравље и просперитет оних који славе. Сваки град и село имају своју славу. На тај дан, литија пролази кроз главне улице и моли се за здравље и срећу свих становника. Срби имају укупно 78 слава, а највише се славе Свети Никола, Свети Јован, Свети Лука, Света Петка, Свети Ђорђе (Ђурђевдан и Ђурђиц) и Свети Михаило (Арађеловдан). Као јединствени породични обичај у Србији, слава је уписана у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска
Уколико је црквени пост у току, храна која се спрема за славу мора бити посна. Исто тако, ако слава пада у среду или петак, такође мора да буде посна. Слава се слави због свеца, заштитника дома, он је главни домаћин и најважнији гост. Према старим обичајима, на славу се зове само први пут а после тога, сваке године гости долазе сами. Такође, раније на листи гостију нису могли да се нађу они који нису крштени. Данас ово правило не важи. Мушки наследници у породици преузимају славу, а жене удајом славе славу коју је муж наследио.
Савремено друштво је донело и нове трендове. Данас слава није само верски обичај већ повод за дружење са најближим члановима породице и драгим пријатељима. Слава је синоним за велике количине хране и пића. То нам је повод за окупљања, претерано уживање хране и пића.Често се прослава славе претвори у кућну журку. Зато смо сви "мало" пунији на крају године и углавном од Деда Мраза тражимо раван стомак. Будите умерени и са посном храном. То што нема на столу печења и руске салате, не значи да храна није калорична. Савремени трендови су донели нови обичај да се слава прославља ван куће. У ресторанима, изнајмљеним просторима и слично. Има и тога да се слави код куће али се доводе конобари, бармени, кувари или се поручује храна.
Шта се поклања за славу
Ако питате свештено лице, рећи ће вам да слава састанак љубави. Најважније је мир и благостање, а не даровање. У стара времена, на славу се доносило оно што је потребно за кућу и што се потрошило у припреми славља - кафа, шећер, вино. Прикладне су и домаће рукотворине попут колача или брашна. Данас је сасвим у реду да се појавите на вратима домаћина са флашом вина и десертом. Поента је у скромности. Гост се позива да заједно са домаћинима прослави свети дан, а не да се осећа непријатно и излаже трошковима.
Од када Срби славе славу
Пре примања хришћанства, Срби су били пагани и веровали у више богова. Свети Сава, први српски архиепископ је увео обичај обележавања славе и одбацивање дотадашњих обичаја. Данашњу форму је дефинисао митрополит Србије Михаило 1862. године. Појам крсна слава је први пут пронађен из записа у Охриду 1018. године. Црква није наметала избор одабира светитеља. Препорука је била да се одабере онај који се слави између јесени и пролећа јер тада има мање посла на њиви. Једина непрекинута српска традиција које се породице никада не одричу. Некада се слава славила три дана. Данас најчешће само један дан траје обележавање славе.
