Slava je tradicionalni verski običaj koji se obeležava jednom godišnje. Jedan od retkih koji se održao do današnjeg vremena. Poslednjih godina je osim duhovne dobio i društvenu formu pa danas slava predstavlja dan kada se porodica i prijatelji uz mnogo hrane i pića okupljaju i druže. Srbi su jedini hrišćanski narod koji slavi slavu. Ukoliko dolazite iz strane zemlje, a pozvani ste na slavu, obavezno prihvatite poziv i upoznajte Srbe na poseban način. Uživaćete.
Šta je slava i kako se slavi
Krsna slava je porodični praznik koji se prenosi sa kolena na koleno. To je duhovni obred koji slavi sveca zaštitnika. Proslavom njegovog dana porodica se zahvaljuje na uslišenim molitvama, a veruje se da se jedino ovakvim obeležavanjem dobija blagoslov svetitelja. Običaji su, u zavisnosti od predela Srbije, drugačiji. Ima ih zaista mnogo i menjali su se kroz istoriju. Osnova je uvek ista. Esenciju slave čini ikona sveca, žito, slavski kolač, voštana sveća i crveno vino. Ovo predstavlja beskrvnu žrtvu u slavu svetitelja, za pokoj preminulih i za zdravlje i prosperitet onih koji slave. Svaki grad i selo imaju svoju slavu. Na taj dan, litija prolazi kroz glavne ulice i moli se za zdravlje i sreću svih stanovnika. Srbi imaju ukupno 78 slava, a najviše se slave Sveti Nikola, Sveti Jovan, Sveti Luka, Sveta Petka, Sveti Đorđe (Đurđevdan i Đurđic) i Sveti Mihailo (Arađelovdan). Kao jedinstveni porodični običaj u Srbiji, slava je upisana u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska
Ukoliko je crkveni post u toku, hrana koja se sprema za slavu mora biti posna. Isto tako, ako slava pada u sredu ili petak, takođe mora da bude posna. Slava se slavi zbog sveca, zaštitnika doma, on je glavni domaćin i najvažniji gost. Prema starim običajima, na slavu se zove samo prvi put a posle toga, svake godine gosti dolaze sami. Takođe, ranije na listi gostiju nisu mogli da se nađu oni koji nisu kršteni. Danas ovo pravilo ne važi. Muški naslednici u porodici preuzimaju slavu, a žene udajom slave slavu koju je muž nasledio.
Savremeno društvo je donelo i nove trendove. Danas slava nije samo verski običaj već povod za druženje sa najbližim članovima porodice i dragim prijateljima. Slava je sinonim za velike količine hrane i pića. To nam je povod za okupljanja, preterano uživanje hrane i pića.Često se proslava slave pretvori u kućnu žurku. Zato smo svi "malo" puniji na kraju godine i uglavnom od Deda Mraza tražimo ravan stomak. Budite umereni i sa posnom hranom. To što nema na stolu pečenja i ruske salate, ne znači da hrana nije kalorična. Savremeni trendovi su doneli novi običaj da se slava proslavlja van kuće. U restoranima, iznajmljenim prostorima i slično. Ima i toga da se slavi kod kuće ali se dovode konobari, barmeni, kuvari ili se poručuje hrana.
Šta se poklanja za slavu
Ako pitate svešteno lice, reći će vam da slava sastanak ljubavi. Najvažnije je mir i blagostanje, a ne darovanje. U stara vremena, na slavu se donosilo ono što je potrebno za kuću i što se potrošilo u pripremi slavlja - kafa, šećer, vino. Prikladne su i domaće rukotvorine poput kolača ili brašna. Danas je sasvim u redu da se pojavite na vratima domaćina sa flašom vina i desertom. Poenta je u skromnosti. Gost se poziva da zajedno sa domaćinima proslavi sveti dan, a ne da se oseća neprijatno i izlaže troškovima.
Od kada Srbi slave slavu
Pre primanja hrišćanstva, Srbi su bili pagani i verovali u više bogova. Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop je uveo običaj obeležavanja slave i odbacivanje dotadašnjih običaja. Današnju formu je definisao mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Pojam krsna slava je prvi put pronađen iz zapisa u Ohridu 1018. godine. Crkva nije nametala izbor odabira svetitelja. Preporuka je bila da se odabere onaj koji se slavi između jeseni i proleća jer tada ima manje posla na njivi. Jedina neprekinuta srpska tradicija koje se porodice nikada ne odriču. Nekada se slava slavila tri dana. Danas najčešće samo jedan dan traje obeležavanje slave.
