U eri nikada glasnije demokratije vlada nezabeleženo niska stopa slobode. Mnogo toga se jednostavno mora. Kada se malo zagrebe ispod finih pravila i normi, lako se zaključi da se gotovo sve mora. U "moru" moranja ipak imate prava na sopstveni liberalizam. Samo, cena nije baš mala. Delimično ili potpuno, već je poznato. Ništa strašno. Zabrinjavajuće je što među svima nama, najviše ima onih kojima je svejedno. Da li je zaista nebitna tema ko šta slavi 31. oktobra?
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobar obeležavaju kao dan Svetog Luke. Zaštitnik lekara, zanatlija. Prvi ikonopisac. Prvi koji je naslikao Isusa. Lično je poznavao Bogorodicu. Carigrad čuva njegove mošti, a verovanja kažu da se njegovo stopalo čuva u jednom crnogorskom manastiru, a tamo odlaze oni koji imaju problema sa vidom. Kažu da leči bolesne oči. Istog dana se obeležava i dan Svetog Petra Cetinjskog.
Sveti Luka, Sveti Nikola, Đurđevdan. Sve su to slave i sve se suštinski isto obeležavaju. U kući, sa porodicom i najbližim prijateljima. Sveća, žito, vino i pogača su suština. Sve preko ovoga je moda. Na dan slave, niko od ukućana ne radi, a deca imaju pravo na opravdan izostanak iz škole. U uslovima brzog života, krsna slava, Božić i Uskrs su dani u godini kada se porodica zaista druži. Nije koincidencija da su svi nabrojani praznici zapravo verski praznici. Tome vera i služi. Da okuplja porodicu i drage ljude, da čuva tradiciju.
Noć veštica. Praznik uoči praznika Svih svetih. Uvek se, kao i Sveti Luka obeležava 31. oktobra. Ne celog dana već samo kada dođe noć. Predstavlja sećanje na mrtve. Halloween se vezuje za Ameriku iako se obeležavao još u vreme dominacije Kelta. Običaji koji se vezuju za ovaj praznik su kostimiranje, svetleća bundeva, gledanje horor filmova i pričanje istih takvih priča. Deca imaju najveću ulogu u ovim ritualima. Kostimirana, sa korpom u rukama zvone na vrata, a nakon pitanja "Trick or treat?" i dobijanja slatkiša odlaze sa kućnog praga.
Nema pripreme hrane osim kolača za decu koja će krenuti u lov na slatkiše sa prvim mrakom. Nema planiranja da li će slava biti posna ili mrsna. Niti brige kako uklopiti sve goste. Gde će ko da sedi. Ko će prvi započeti političke teme. Ko je i ove godine na dijeti pa krišom jede tortu. Dilema za Noć veštica u Beogradu je koji kostim odabrati i gde izaći na maskenbal.
Nije greh maskirati se i otići na žurku. Da li stvarno morate da birate između dva potpuno različita praznika? Naravno da ne. Svaki stanovnik ove planete bi trebalo da se razvija i uči o drugim kulturama. Razumeti i prihvatiti različitost je vrlina. Esencijalno je da nikada niko ne zaboravi svoje korene jer samo tako možemo da sklapamo kockice. Srbi često umeju da zažmure na oba oka. Plastično: ne može niko da vas kritikuje ako više volite suši, kavijar ili neki "svetski ukus" od sarme. Legitimno 100%. Važno je da se nikada ne stidite svoje tradicije, kulture i običaja.
Iskreno, ko bi se odrekao gibanice, čvaraka, celog pečenog praseta zbog pomfrita, pohovanog pilećeg mesa i porcije hrane u kojoj se čak ni ne naziru sastojci? Niko. A da li bi neko zauvek "prodao" domaće palačinke i krofne, knedle sa šljivama ili Vasinu tortu za tiramisu ili čiz kejk? Odgovor je već poznat.
