Стрма. Најлепше улице у Београду и она никада нису биле у истој причи. А опет, сви је знају. Добро је позната. Посебно онима који су аутобусом дошли у највећи град Србије са циљем да ту остану. Ипак, има нешто по чему је стварно посебна. Балканска улица је међу реткима које нису мењале назив још од 1872. године.
Давна времена и претходне генерације је памте као локацију на којој се куповало све што је било потребно за живот у метрополи - одела, ташне, шешири, али и сладолед и слаткиши типични за оно време. Занатлије свих заната су такође имале своје радње. По неписаном правилу, све су ово били породични бизниси и сви су градили пријатељски однос са муштеријама.
Нема више чувеног кројача, нема ни многих ташнера, нити посластичара. Биоскоп је на истом месту али не ради. Много тога што је чинило симбол и разлог доласка за шетњу Балканском улицом не постоји.
Осамдесете су донеле нови вајб и међу преосталим занатлијама се уселио један од првих роштиљџија у граду. Прави Београђани нису могли да верују да је некоме океј да једе на улици. Они који су дошли да их узму под своје светла великог града су брзо усвојили тренд. Мирис печеног меса и богати дим су постали нова обележја. У реду нису стајала господа у оделима кројеним по мери нити даме са шеширом и чипканим рукавицама. Дабоме, ручали су код куће или у ресторанима. Нови становици се нису обазирали на прозивке већ су сласно таманили пљескавице. Ни једни ни други нису могли да сањају каква fast food револуција долази.
Сукоб старог и новог, модерног таласа и поноса традиције је и те како приметан дуж целе улице.
Иронија, сплет околности, чудесна судбина или нешто четврто али у улици која је била симбол ручних радова је никла прва паметна зграда у Београду. Било је то 2005. када је свечано отворена интелигентна грађевина пословно-стамбеног типа. Уклапа се у савремену градску естетику али никако у енергију Балканске улице. Но, то је вечити сукоб генерација. Назад се не може, а напред се мора. Чија су правила боља, показаће време.
Комплетну адаптацију улица је дочекала 2018. Дуги радови су донели нове плочнике, дрворед и још много тога. Међутим, и даље није међу нај лигом. Њој таква титула и није потребна. Била епицентар шопинга, први задатак који мора да се прође или пречица до Теразија, има свој шарм и неукротив градски дух.
Балканска улица одувек има исту поруку: ако не знаш да корачаш храбро, ако не знаш куда си пошао, ако не умеш да запнеш и прилагодиш се, немој да идеш овом улицом. Није за тебе. Ни ова улица ни овај град.
