Рибљи специјалитети су веома често тема озбиљних дебата. Није превише тешко пронаћи свежу речну рибу у граду попут Београда који у своју географију уписује присуство две реке. Права уметност је "уловити" квалитетну морску рибу и плодове мора.
Угоститељство без знања, преданог рада и дозе уметности је пуки сезонски бизнис. Свако може да наброји најмање три "ресторана" који су нестали са мапе брже него што су се отворили. То су они "угоститељи" који верују да је довољно пронаћи локал на популарном месту, потписати уговоре са добављачима, разместити столове и столице по простору и ето новог места. Незадовољни, брзо затварају своје локале љути на тржиште, конкуренцију и стање у држави. Не схватају да то што су радили није угоститељство већ пука трговина.
Не трошите драгоцени новац и још драгоценије време на горе поменуте. Вама је место у правим ресторанима у Београду који се не баве фалширањем већ оригиналним приступом аутентичној гастрономији. На посебним местима, где је сваки кутак зачињен визуелним специјалитетима, а јеловник достојан читања јер не садржи дубоко замрзнуту или полу-припремљену рибу из продавнице.
Fine dining за сваки дан је посебна филозофија. Само одабрани могу да споје луксуз и опуштену атмосферу. Енсо је управо такав ресторан - фузија раритета и свакодневног уживања. Мени се не може се другачије дефинисати осим гламурозна понуда. Спаљени гамбори, орада уз коју се сервирају кнедле са шљивама или гриловани, сочан комад туне уз који обавезно долази пире од јабука и карија, салата од целера и краставца и сладолед од сенфа најбоље описују шта се овде једе. Колико је важан квалитет сваке намирнице, истоветно се води рачуна о музици и доброј енергији. Перфектно.
Некада је у Београду важило правило да се најбоља храна и свежа риба једу далеко од центра града, на местима која нису доступна случајним пролазницима. Времена су се променила, као и правила, међутим, један ресторан ради истим интензитетом још од 1953. године. Мика Алас. Само овде можете да се обрадујете као дете одласку у Дизниленд никад бољим бранцином, хоботницом, шкарпином, лососом. Са истим ентузијазмом се служи и гост који пије најскупље вино и гост који признаје само домаћу ракију. Уколико сте заинтересовани, добићете невероватну причу о чувеним личностима који су овде чекали зоре. Уколико нисте, неће вам баш нико досађивати. Магија на Макишу за коју се везују бројне легенде одмах осваја својим шармом и спектакуларном храном.
Све је више ресторана који толико густо постављају столове да се чини као да желе да се баве упознавањем и спајањем људи, а да је храна само изговор за сусрет. Добро вам је познат онај осећај када чујете сваку причу око себе, осим својих мисли. Тотална супротност овој моди је ресторан Стара капетанија. Не дозволите да вас превари назив. Овде ништа није старо. Само су угоститељска правила из прошлог века, а она налажу комфор и уживање за сваког госта. Земунски кеј из ове баште делује још шири и дражи. Започите здраву исхрану чувеном рибљом чорбом, а наставак одаберите по свом укусу. Наравно да је понуда речне рибе савршена, али се посебно фокусирајте на морску рибу и плодове мора.
