Српска православна црква са својим верницима 7. јануара слави Божић. Највећи верски празник је период љубави, дружења са најдражима, богате трпезе и даривања. Дан када се родио Исус Христ се прославља три дана, а обележава се низом обичаја. Прославља се у кругу породице и у цркви. Тих дана се носи свечана гардероба. Првог дана се не иде нигде у госте јер су наредна два дана Божића намењена за дружење за пријатељима и родбином. Божићни период је највеселије време за Србе.
Божићна чесница је погача која се прави од брашна, воде и масти, без квасца. Меси је најстарија укућанка у рано јутро, пре изласка сунца. У тесто за чесницу се убацује дукат или новчић. Неке домаћице стављају у тесто и део бадњака, гранчицу дрена, зрно пасуља и друге додатке који симболизују здравље, имућност и срећу. Домаћица ломи чесницу на онолико делова колико има укућана, а онај ко пронађе новчић у свом делу ће бити срећан целе године.
Печеница се обавезно налази на трпези. То је печено младо прасе, ређе младо јагње. По старим обичајима, уноси се у кућу на Бадње вече и оставља на источну страну до следећег дана. Домаћин сече месо и то прво леву плећку, главу па део ребара. Верује се да на Божић не треба јести месо пернатих животиња јер оне симболизују назадовање. Када се сви чланови породице окупе око стола, домаћин пали свећу, кади кућу и укућане, чита молитву и онда почиње ручак.
Положајник је прва особа која улази у кућу на Божић. Праг прелази десном ногом и поздравља укућане са "Христос се роди", а они одговарају са "Ваистину се роди". Истим речима се поздрављају сви током Божића. Некада је положајник прво одлазио до шпорета и гранчицом џарао ватру изговарајући "Колико варница толико парица, колико варница толико среће и весеља" и набрајао све оно што је потребно да се умножава у кући. По правилу, положајник је млади мушкарац, члан породице или пријатељ куће. За њега се спремају посебни поклони јер он симболизује три мудраца који су пратили звезду са Истока када се Исус родио.
