Srpska pravoslavna crkva sa svojim vernicima 7. januara slavi Božić. Najveći verski praznik je period ljubavi, druženja sa najdražima, bogate trpeze i darivanja. Dan kada se rodio Isus Hrist se proslavlja tri dana, a obeležava se nizom običaja. Proslavlja se u krugu porodice i u crkvi. Tih dana se nosi svečana garderoba. Prvog dana se ne ide nigde u goste jer su naredna dva dana Božića namenjena za druženje za prijateljima i rodbinom. Božićni period je najveselije vreme za Srbe.
Božićna česnica je pogača koja se pravi od brašna, vode i masti, bez kvasca. Mesi je najstarija ukućanka u rano jutro, pre izlaska sunca. U testo za česnicu se ubacuje dukat ili novčić. Neke domaćice stavljaju u testo i deo badnjaka, grančicu drena, zrno pasulja i druge dodatke koji simbolizuju zdravlje, imućnost i sreću. Domaćica lomi česnicu na onoliko delova koliko ima ukućana, a onaj ko pronađe novčić u svom delu će biti srećan cele godine.
Pečenica se obavezno nalazi na trpezi. To je pečeno mlado prase, ređe mlado jagnje. Po starim običajima, unosi se u kuću na Badnje veče i ostavlja na istočnu stranu do sledećeg dana. Domaćin seče meso i to prvo levu plećku, glavu pa deo rebara. Veruje se da na Božić ne treba jesti meso pernatih životinja jer one simbolizuju nazadovanje. Kada se svi članovi porodice okupe oko stola, domaćin pali sveću, kadi kuću i ukućane, čita molitvu i onda počinje ručak.
Položajnik je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Prag prelazi desnom nogom i pozdravlja ukućane sa "Hristos se rodi", a oni odgovaraju sa "Vaistinu se rodi". Istim rečima se pozdravljaju svi tokom Božića. Nekada je položajnik prvo odlazio do šporeta i grančicom džarao vatru izgovarajući "Koliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko sreće i veselja" i nabrajao sve ono što je potrebno da se umnožava u kući. Po pravilu, položajnik je mladi muškarac, član porodice ili prijatelj kuće. Za njega se spremaju posebni pokloni jer on simbolizuje tri mudraca koji su pratili zvezdu sa Istoka kada se Isus rodio.
