Vidovdan je više od datuma. Ključno mesto u istoriji, u predanju, u kolektivnom pamćenju. Istovremeno i duhovni kompas u modernom izazovnom vremenu, i večni simbol političkih i istorijskih prekretnica. Dan kad Srbi ne odmaraju, već se prisećaju šta su sve prošli da bi bili ovo što su danas. Ovde gde su danas.
Šta sve staje u jedan Vidovdan
– 1389. Kosovski boj
– 1878. Početak rasprave o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu
– 1881. Tajna konvencija sa Austrougarskom
– 1913. Početak Drugog balkanskog rata
– 1914. Atentat u Sarajevu
– 1919. Potpisivanje Versajskog sporazuma
– 1921. Vidovdanski ustav
– 1948. Raskid sa Informbiroom
– 1989. Govor na Gazimestanu
– 2001. Izručenje Hagu
– 2006. Odvajanje Crne Gore.
Nijedan drugi dan u celoj godini ne nosi ovoliko značenja. Nijedan nije ovako težak, ni ovako duboko upisan u nacionalnu svest. Vidovdan je istorija jednog naroda sastavljena u jedan datum — i sve ono što iz nje sledi.
A u srcu tog dana: Kosovo i Metohija. I knez Lazar.
Jedan poraz koji je vekovima doživljavan kao pobeda. Jedan izbor koji je prerastao u zavet. "Carstvu zemaljskom ili nebeskom?" je pitanje koje stoji u pozadini svake sledeće odluke, svakog potomka, svakog novog Vidovdana.
Vidovdan je i Svetovid
Slovensko božanstvo obilja i rata, kasnije hrišćanski svetac. Onaj koji vidi i koji vida. Na grbu Srbije gleda sa sva četiri ocila — na sve strane. U srcu simbola ali i u korenu imena: vidoviti, vidovdan, vidovčica.
Vidovdan je i u običajima
U nekim krajevima Srbije se umiva vidovom travom, vidovčicom. U drugim se iznosi tkanje na videlo, kao dokaz reda, rada i čestitosti. Negde se ćuti — jer je to dan mira, sećanja, prisustva. Po starim verovanjima, reke u ponoć poteku uzvodno i postaju crvene. Devojke traže u snu onoga koga će voleti. Narod traži u sebi ono što mora ostati.
