Марко Милосављевић је рођен 1983. године у Трстенику. Апсолутно један од најзаузетијих домаћих репрезената електронске музике који константно експериментише и истражује све форме електронске и алтернативне музике. Пасионирани колекционар винила и љубитељ синтисајзера, клавира и ритам машина. Као мали није читао стрипове али јесте магазине и снашао се да добија издања попут Groove и Raveline.
За почетак каријере је "главни кривац" клавир и нижа музичка школа у Трстенику коју је уписао у осмој години. У том периоду се убрзо сусрео са електроником, почео да сакупља касете и дискове од локалних ди-џејева. Са 12 година одлази на локални парти, а убрзо почиње да путује ван града и да слуша ди-џејеве који су наступали у Београду, Нишу и Краљеву. Локални пионири су почетком '90-тих куповали квалитетне плоче па је буквално одмах почео све да прати и креира сопствени музички укус. За њега је све повезано - техно сцена на којој су доминирали Advent, Beltram, Mills, Surgeon и Luke Slater, затим минимал техно који је предводио Maurizio, Baby Ford и Theorem преко хаус артиста, а посебно је приметио рад Green Velvet-a. Волео је да слуша са једне стране мекши, а са друге стране тврђи звук и тако је и данас. Игром случаја, доста времена је проводио у Берлину где се конектовао са неколико продавница плоча и тако је долазио до музике коју је желео. Плоче је наручивао преко факс машине па их је звао телефоном након неколико недеља да провери да ли су пронашли нешто са списка, а потом је сестра одлазила у продавницу по наруџбину и слала у Трстеник. Плоче није куповао у Србији, осим неколико издања џез музике јер су му била доступна тек издања која преостану.
Са 16 година почиње озбиљно да се бави ди-џејингом. Тражен извођаче електронске музике у којој константно кокетира између хауса, техна и чисте електронике, до сада је наступао у сваком великом клубу и на свим водећим фестивалима широм наше земље (на Exit-у је наступао 2007. године на dance арени), региона и читаве Европе. Наступи у Шпанији, Грчкој, Мађарској, Бугарској и Румунији су му донела популарност која га је одвела чак до Канаде.
Teshka Mashineria му је донела непроцењиво искуство. Постаје део пројекта 2004. године. Много догађаја, фестивала, малих и великих журки, резидентура, разних афтера, радио емисија, издатих издања на неколико етикета и велика количина неиздатог материјала су обележили пројекат у коме је учествовао дуже од десет година. Период који се никада не заборавља. Након дугог периода ван школе, враћа се да заврши дипломски и креће да се бави продукцијом на мало озбиљнијем нивоу него до тада. Продукцијски првенац бележи на компилацији Б92 "Belgrade Coffee Shop" 2006. године, потом следе холандске етикете "Luxaflex" и "Shadowfax" па "Jeus loved You" и наравно, концентрација на продукцијски рад за матичне етикете. Не крије значајан утицај Марка Настића и Дејана Милићевића са којима је правио емисију на Б92 радију "Music For Body & Soul".
Током 2009. године постаје Burn амбасадор, предавач софтвера Burn Audio Tool и регионални судија Burn Residency такмичења. Заједно са Дејаном Милићевићем организује много журки, предавања и радионица на којима преносе знање и искуство свим заинтересованим ди-џејевима и продуцентима. Такмичење Burn Residency омогућава победнику на локалном нивоу да покаже своје знање на глобалном такмичењу које се дешава на Ибици. Леа Добричић је најбоље искористила своју шансу, победила на такмичењу, остала цело лето на Ибици, касније се придружила Марку и Дејану од тада су репрезенти Burn DJ Team у Србији.
Марко је власник напознатије етикете из Србије, Recon Warriors, са подетикетама Traffica и Recon Light која су до сада објавила 50 издања. Као менаџер Recon Warriors води много послова који се тичу једне издавачке куће - преслушавање демо снимака, план и програм издавања, press плоча, дигитално издаваштво, промоција, обимна папирологија, стални контакт са артистима... од идеје до финалног производа. Након вишегодишњег искуства на овој позицији схватио је да ствари у том послу не функционишу онако како је мислио на почетку. Било је и великих проблема са дистрибуцијом, између осталог, али је научио право значење речи бизнис у музичком свету. Дужи период се бави само сопственим лејблом и артистима који су издавали за њега. Такав посао захтева пуну посвећеност, што заједно са наступима није остављало довољно времена за продукцију. Када је све почињао мислио је да је могуће посветити се свему томе у целини али то у реалности и није било тако. Направио је паузу, у међувремену је научио доста ствари, експериментисао са пуно нове и старе аналогне опреме и оно што му у последње време окупира пажњу је нови материјал и лајв сет без компјутера.
Када је у питању музички правац који као ди-џеј форсира, најискреније се нада да никада неће морати да дође у позицију да га публика препознаје само по једном жанру. Многи ди-џејеви се пронађу у једном па затим презентују тај звук да ли у облику издања или у својим сетовима што је скроз ок, али Марко није такав ди-џеј, нити жели да буде. Сматра да стално истраживање електронске и алтернативне музике која доминира на његовим сетовима чини их доста другачијим, а поменуто експериментисање пуно утиче на њега у виду прикупљања нове позитивне енергије коју жели дање да емитује кроз своје сетове. Често прави сетове који су фузија електорнике, хауса и техна са финесама разних елемената у једном кратком али динамичном музичком сету - мало за слушање, мало за плес.
Много тога слуша од електронске музике, готово све, а посебно Third Ear, Delano Smith, Norm Talley, City Drum Ensemble, Soulphiction, Kink, label These Days, Rush Hour-a, Moodyman-a, Omar-S-a и још много тога. Сматра да и данас има супер музике само мора много више да се истражује него раније. Изузетно поштује рад људи који су били популарни у време његових првих корака, а активни су и данас. DJ Sneak на пример, који је током 1997/98. године правио одличне песме и данас прави одличан хаус. Издаваја и Rob Acid-а, међу првим плочама које је купио био је његов сингл за Junkfood. Иако од 2000. године издаје као Robert Babicz и променио је музички правац и даље прави одличну музику. Одаје поштовање уметницима који нису изгубили ентузијазам и умеју да се прилагоде новим трендовима.
Саветује људе да слушају музику, а све остало ће бити ок.
