Marko Milosavljević je rođen 1983. godine u Trsteniku. Apsolutno jedan od najzauzetijih domaćih reprezenata elektronske muzike koji konstantno eksperimentiše i istražuje sve forme elektronske i alternativne muzike. Pasionirani kolekcionar vinila i ljubitelj sintisajzera, klavira i ritam mašina. Kao mali nije čitao stripove ali jeste magazine i snašao se da dobija izdanja poput Groove i Raveline.
Za početak karijere je "glavni krivac" klavir i niža muzička škola u Trsteniku koju je upisao u osmoj godini. U tom periodu se ubrzo susreo sa elektronikom, počeo da sakuplja kasete i diskove od lokalnih di-džejeva. Sa 12 godina odlazi na lokalni parti, a ubrzo počinje da putuje van grada i da sluša di-džejeve koji su nastupali u Beogradu, Nišu i Kraljevu. Lokalni pioniri su početkom '90-tih kupovali kvalitetne ploče pa je bukvalno odmah počeo sve da prati i kreira sopstveni muzički ukus. Za njega je sve povezano - tehno scena na kojoj su dominirali Advent, Beltram, Mills, Surgeon i Luke Slater, zatim minimal tehno koji je predvodio Maurizio, Baby Ford i Theorem preko haus artista, a posebno je primetio rad Green Velvet-a. Voleo je da sluša sa jedne strane mekši, a sa druge strane tvrđi zvuk i tako je i danas. Igrom slučaja, dosta vremena je provodio u Berlinu gde se konektovao sa nekoliko prodavnica ploča i tako je dolazio do muzike koju je želeo. Ploče je naručivao preko faks mašine pa ih je zvao telefonom nakon nekoliko nedelja da proveri da li su pronašli nešto sa spiska, a potom je sestra odlazila u prodavnicu po narudžbinu i slala u Trstenik. Ploče nije kupovao u Srbiji, osim nekoliko izdanja džez muzike jer su mu bila dostupna tek izdanja koja preostanu.
Sa 16 godina počinje ozbiljno da se bavi di-džejingom. Tražen izvođače elektronske muzike u kojoj konstantno koketira između hausa, tehna i čiste elektronike, do sada je nastupao u svakom velikom klubu i na svim vodećim festivalima širom naše zemlje (na Exit-u je nastupao 2007. godine na dance areni), regiona i čitave Evrope. Nastupi u Španiji, Grčkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji su mu donela popularnost koja ga je odvela čak do Kanade.
Teshka Mashineria mu je donela neprocenjivo iskustvo. Postaje deo projekta 2004. godine. Mnogo događaja, festivala, malih i velikih žurki, rezidentura, raznih aftera, radio emisija, izdatih izdanja na nekoliko etiketa i velika količina neizdatog materijala su obeležili projekat u kome je učestvovao duže od deset godina. Period koji se nikada ne zaboravlja. Nakon dugog perioda van škole, vraća se da završi diplomski i kreće da se bavi produkcijom na malo ozbiljnijem nivou nego do tada. Produkcijski prvenac beleži na kompilaciji B92 "Belgrade Coffee Shop" 2006. godine, potom slede holandske etikete "Luxaflex" i "Shadowfax" pa "Jeus loved You" i naravno, koncentracija na produkcijski rad za matične etikete. Ne krije značajan uticaj Marka Nastića i Dejana Milićevića sa kojima je pravio emisiju na B92 radiju "Music For Body & Soul".
Tokom 2009. godine postaje Burn ambasador, predavač softvera Burn Audio Tool i regionalni sudija Burn Residency takmičenja. Zajedno sa Dejanom Milićevićem organizuje mnogo žurki, predavanja i radionica na kojima prenose znanje i iskustvo svim zainteresovanim di-džejevima i producentima. Takmičenje Burn Residency omogućava pobedniku na lokalnom nivou da pokaže svoje znanje na globalnom takmičenju koje se dešava na Ibici. Lea Dobričić je najbolje iskoristila svoju šansu, pobedila na takmičenju, ostala celo leto na Ibici, kasnije se pridružila Marku i Dejanu od tada su reprezenti Burn DJ Team u Srbiji.
Marko je vlasnik napoznatije etikete iz Srbije, Recon Warriors, sa podetiketama Traffica i Recon Light koja su do sada objavila 50 izdanja. Kao menadžer Recon Warriors vodi mnogo poslova koji se tiču jedne izdavačke kuće - preslušavanje demo snimaka, plan i program izdavanja, press ploča, digitalno izdavaštvo, promocija, obimna papirologija, stalni kontakt sa artistima... od ideje do finalnog proizvoda. Nakon višegodišnjeg iskustva na ovoj poziciji shvatio je da stvari u tom poslu ne funkcionišu onako kako je mislio na početku. Bilo je i velikih problema sa distribucijom, između ostalog, ali je naučio pravo značenje reči biznis u muzičkom svetu. Duži period se bavi samo sopstvenim lejblom i artistima koji su izdavali za njega. Takav posao zahteva punu posvećenost, što zajedno sa nastupima nije ostavljalo dovoljno vremena za produkciju. Kada je sve počinjao mislio je da je moguće posvetiti se svemu tome u celini ali to u realnosti i nije bilo tako. Napravio je pauzu, u međuvremenu je naučio dosta stvari, eksperimentisao sa puno nove i stare analogne opreme i ono što mu u poslednje vreme okupira pažnju je novi materijal i lajv set bez kompjutera.
Kada je u pitanju muzički pravac koji kao di-džej forsira, najiskrenije se nada da nikada neće morati da dođe u poziciju da ga publika prepoznaje samo po jednom žanru. Mnogi di-džejevi se pronađu u jednom pa zatim prezentuju taj zvuk da li u obliku izdanja ili u svojim setovima što je skroz ok, ali Marko nije takav di-džej, niti želi da bude. Smatra da stalno istraživanje elektronske i alternativne muzike koja dominira na njegovim setovima čini ih dosta drugačijim, a pomenuto eksperimentisanje puno utiče na njega u vidu prikupljanja nove pozitivne energije koju želi danje da emituje kroz svoje setove. Često pravi setove koji su fuzija elektornike, hausa i tehna sa finesama raznih elemenata u jednom kratkom ali dinamičnom muzičkom setu - malo za slušanje, malo za ples.
Mnogo toga sluša od elektronske muzike, gotovo sve, a posebno Third Ear, Delano Smith, Norm Talley, City Drum Ensemble, Soulphiction, Kink, label These Days, Rush Hour-a, Moodyman-a, Omar-S-a i još mnogo toga. Smatra da i danas ima super muzike samo mora mnogo više da se istražuje nego ranije. Izuzetno poštuje rad ljudi koji su bili popularni u vreme njegovih prvih koraka, a aktivni su i danas. DJ Sneak na primer, koji je tokom 1997/98. godine pravio odlične pesme i danas pravi odličan haus. Izdavaja i Rob Acid-a, među prvim pločama koje je kupio bio je njegov singl za Junkfood. Iako od 2000. godine izdaje kao Robert Babicz i promenio je muzički pravac i dalje pravi odličnu muziku. Odaje poštovanje umetnicima koji nisu izgubili entuzijazam i umeju da se prilagode novim trendovima.
Savetuje ljude da slušaju muziku, a sve ostalo će biti ok.
