Ако желиш да упознаш град иди на пијацу - реченица коју смо чули небројено пута од туристичких водича када дођемо у посету неком граду. Колико Београђанима значи одлазак на пијацу је тема која никада не досади. То је више од пуког снабдевања неопходним намирницама. Карневалско шаренило првог воћа и поврћа у сезони је прави показатељ да је зима прошла и да коначно почињу топлији дани. Јесу готово сви супермаркети снабдевени неопходним потрепштинама али пијаца је пијаца, за сваког репрезента нашег града. Прве трешње се, као по народном обичају и веровању, не набављају у најближем маркету већ код "свог" продавца на пијаци.
Израз свима познат који се употребљава једино за упоређивање цена на пијацама - пијачни барометар. Звучи као озбиљна математичка функција, а заправо је полазна тема за опуштено ћаскање, прва тема уз нешто љуто (ракију, наравно) која се обавезно поручује уз јутарњу кафу сервирану са ратлуком. Некада су кафа, ракија и мала кисела били "must have" за добро јутро на београдски начин. Данас, модеран свет који неумољиво јури за токовима глобализације, дан не може да започне без омиљеног smoothie-а, направљеног од састојака органског порекла, наравно.
Пијаце су атрактивне локације у Београду. Страним гостима је одлазак на пијацу јединствена прилика да осете прави дух и енергију града, да са собом понесу нешто аутентично, српско, домаће и јестиво, наравно. Иако се на пијацама слабо користи енглески језик, вешти продавци су се досетили па написали на папиру шта продају, у еврима наравно. Пијаца је огледало града. Пијаца је град у малом. Пијаца је доживљај. Због свега наведеног, представљамо најлепше пијаце у Београду.
Каленић пијаца
Највећа пијаца у Београду, смештена у центру најмање градске општине Врачар. Изграђена је 1926. године на Каленића гувну, на земљи богаташа, великог добротвора и трговца Влајка Каленића. Није прошло много времена како је Каленићева пијаца постала место где се сусрећу и преплићу млади и стари, богати и сиромашни, образован и мање образован свет, градске госпође и вредне жене са села, а сви долазе да нешто купе или продају и да чују најсвежије вести са градског асфалта. Тако је пуних 90 година, колико постоји на истом месту. Интересантно је да је Влајко Каленић ово имање наследио од свог оца, који је се бавио израдом папуча, а традиција преношења продајног места на пијаци са оца на сина се очувала до данашњих дана.
Каленић пијаца је дефинитивно једна од најзанимљивијих туристичких атракција Београда, спефична, а опет аутентична српска, са невероватним шармом. Пијаца је позната по разноликој понуди воћа и поврћа, млечним производима, а због природног меда становници из целог Београда долазе на Каленић. Рибарнице, месаре, пекаре, цвећаре, продаја модерне гардеробе и старих ствари - све је доступно на Каленићу . Шетња између тезги је заиста посебно искуство, сасвим другачије место у Београду које је окружено импресивним лепотама Врачара.
Бајлонијева пијаца
Званично име ове пијаце је Скадарска, међутим, готово нико је не ословљава тако. Народ је зове по предузетнику који је осветлао име и углед Београда у свету - Бајлонију. Изграђена на месту некадашње баре, пијаца Бајлони снабдева Београђане и њихове госте већ скоро 100 година.
Игњат Бајлони је рођен у месту Литомишлу у Хазбуршкој монархији, касније Чешкој. Школовао се за кожарски занат и заједно са братом се бавио овим послом. Надахнут великим амбицијама доноси одлуку да се одсели у Америку, из које се убрзо враћа због сестре и зета који живе у Србији. Заједно са супругом и четири сина се 1885. године враћа у престоницу и насељава на Топчидерско брдо. У доњем делу Скадарлије 1884. године откупљује малу ручну пивару, у чијој је околини мочвара пуна комараца. Бару исушује, а пивару развија толико да је она, након његове смрти, 1900. године на светској изложби у Паризу освојила значајне награде за своје производе. Због великог залагања за Београд, пијаца добија име по свом оснивачу.
Након Другог светског рата, тачније 1946. године, пијаца мења назив у Скадарлија. Нови назив Београђани никада нису прихватили. Изграђена је између два светска рата и тада се роба продавала углавном на велико. Историју ове пијаце чини и стара кафана Шаран у којој су трговци прослављали добре пијачне дане. Званична статистика каже да се на овој пијаци снабдева око 100.000 потрошача.
Зелени венац
Прва скупштина пиљара Србије је одржана на Зеленом венцу давне 1918. године. Када је две године касније на овом месту изграђена пијаца, у време изутетно модерна, становништво јој је доделило титулу "краљица пијаца". Роба се довозила запрежним колима, а богатији продавци су сопственим камионима довозили своје производе да продају у центру града. Продавци и купци из целе земље деценијама долазе на ову пијацу. Због јединственог архитектонског решења читав комплекс пијаце Зелени венац проглашен је спомеником културе од посебног значаја. Почетком 2007. године, уз помоћ градских власти, пијаца је реконструисана у потпуности. Пијаца Зелени венац данас поносно носи титулу једне од најмодернијих зелених пијаца на Балкану.
Ђерам
Пијаца Смедеревски ђерам је стара предратна пијаца која је увек била једна од најуређенијих у Београду. Пољопривредни производи су допремани из Миријева, Карабурме и других удаљених делова града. Бакалук се продавао директно из кола којима се роба допремала. Тезге су се правиле од дрвета које су продавци правили, не само како би пласирали своју робу, већ и да би повремено спавали на њима. Пијаца је била поплочана турском калдрмом. Важи за квалитетну пијацу средње величине на којој се снабдевају становници Црвеног крста, Ђерма и Булбудера.
Блок 44
Омиљена пијаца Новобеограђана, потпуно реновирана 2011. године. Модеран нов изглед је употпунила пилонска надстрешница над пијачним платоом, а простор испод надстрешнице је климатизован уградним системима за орошавање који одржавају свежину изложене робе. Подножје пијаце је богатије за уређен пијачни трг, обогаћен зеленилом. Оно што ову пијацу издваја јесте понуда органске хране. Од априла 2012. године, сваког викенда, Београђани и њихови гости на овој локацији могу да се снабдеју квалитетним органским производима. Пијаца органске хране је прва пијаца у Србији на којој се продају искључиво сертификовани органски производи.
Земунска пијаца
Сачувана писана документа из 17. века доказују да су становницима Земуна сељаци достављали робу на кућну адресу. Тада се на пијацама нису сусретала господа и обичан народ. Земунске даме нису одлазиле самостално у набавку воћа, поврћа, житарица и других намирница, већ су имале запослене који су то чинили уместо њих. Становници Новог села, које је и данас поједнако популанрно по земљорадљи, као и тада, су били главни снабдевачи земунског грађанства. Поред зелене пијаце, у близини кеја на Дунаву је постојала рибља пијаца на којој су аласи продавали свој улов. Земунска пијаца је до данашњих дана очувала традицију најбоље снабдевене пијаце свежом речном рибом.
