Званично име ове пијаце је Скадарска, међутим, готово нико не зове тако. Народ је зове по предузетнику који је осветлао име и углед Београда у свету, Бајлонијева пијаца. Изникла на месту некадашње баре и ушушкана између Скадарске, Улице Џорџа Вашингтона и Дринчићеве, пијаца Бајлони снабдева Београђане и њихове госте већ скоро 100 година. Иако има своје званично име, сви је и данас зову по предузетнику који је значајно задужио српску престоницу.
Игњат Бајлони је рођен у месту Литомишлу у Хазбуршкој монархији, касније Чешкој. Изучава кожарски занат и овим послом се бави заједно са братом. Међутим, у потрази са бољим животом одлучује да се одсели за Америку. Али, како његови сестра и зет живе у Србији, Игњат се 1885. године са супругом и четири сина враћа у Београд. На Топчидерском брду, где се породица Бајлони настанила, Игњат наставља да се бави кожарством, а три године касније на Хајдук-Вељковом венцу отвара гостионицу. Године 1869, Игњат купује запуштену државну воденицу на Млави у Малом Црнићу. Њу касније добија на управу његов син Антон, који је после заната код ујака био на пракси по млиновима у иностранству. Бајлони купује и 30 хектара земље на којој се бавио пољопривредом.
Такође, у подножју Скадарлије, Игњат 1884. године откупљује малу ручну пивару, у чијој је околини мочвара пуна комараца. Бару исушује, а пивару развија толико да је она, након његове смрти, 1900. године на светској изложби у Паризу освојила значајне награде за своје производе. Године 1903. године пивара производи око 28.000 литара светлог ("првенац" и "плзен") и црног ("првенац" и "салватор") пива.
На месту исушене мочваре након Првог светког рата формира се пијаца, која због заслуга Бајлонијевих за развијање и углед Београда у свету, управо по њему добија име. Након Другог светског рата, у Србију долазе неки нови хероји па ова пијаца добија ново име - Скадарлија. Ипак, нико је тим именом не зове. Остала је Бајлонијева пијаца.
Званично име ове пијаце је Скадарска, међутим, готово нико не зове тако. Народ је зове по предузетнику који је осветлао име и углед Београда у свету, Бајлонијева пијаца. Изникла на месту некадашње баре и ушушкана између Скадарске, Улице Џорџа Вашингтона и Дринчићеве, пијаца Бајлони снабдева Београђане и њихове госте већ скоро 100 година. Иако има своје званично име, сви је и данас зову по предузетнику који је значајно задужио српску престоницу.
Игњат Бајлони је рођен у месту Литомишлу у Хазбуршкој монархији, касније Чешкој. Изучава кожарски занат и овим послом се бави заједно са братом. Међутим, у потрази са бољим животом одлучује да се одсели за Америку. Али, како његови сестра и зет живе у Србији, Игњат се 1885. године са супругом и четири сина враћа у Београд. На Топчидерском брду, где се породица Бајлони настанила, Игњат наставља да се бави кожарством, а три године касније на Хајдук-Вељковом венцу отвара гостионицу. Године 1869, Игњат купује запуштену државну воденицу на Млави у Малом Црнићу. Њу касније добија на управу његов син Антон, који је после заната код ујака био на пракси по млиновима у иностранству. Бајлони купује и 30 хектара земље на којој се бавио пољопривредом.
Такође, у подножју Скадарлије, Игњат 1884. године откупљује малу ручну пивару, у чијој је околини мочвара пуна комараца. Бару исушује, а пивару развија толико да је она, након његове смрти, 1900. године на светској изложби у Паризу освојила значајне награде за своје производе. Године 1903. године пивара производи око 28.000 литара светлог ("првенац" и "плзен") и црног ("првенац" и "салватор") пива.
На месту исушене мочваре након Првог светког рата формира се пијаца, која због заслуга Бајлонијевих за развијање и углед Београда у свету, управо по њему добија име. Након Другог светског рата, у Србију долазе неки нови хероји па ова пијаца добија ново име - Скадарлија. Ипак, нико је тим именом не зове. Остала је Бајлонијева пијаца.
