Пијаца Бајлони

cover image

Званично име ове пијаце је Скадарска, међутим, готово нико не зове тако. Народ је зове по предузетнику који је осветлао име и углед Београда у свету, Бајлонијева пијаца. Изникла на месту некадашње баре и ушушкана између Скадарске, Улице Џорџа Вашингтона и Дринчићеве, пијаца Бајлони снабдева Београђане и њихове госте већ скоро 100 година. Иако има своје званично име, сви је и данас зову по предузетнику који је значајно задужио српску престоницу.

Игњат Бајлони је рођен у месту Литомишлу у Хазбуршкој монархији, касније Чешкој. Изучава кожарски занат и овим послом се бави заједно са братом. Међутим, у потрази са бољим животом одлучује да се одсели за Америку. Али, како његови сестра и зет живе у Србији, Игњат се 1885. године са супругом и четири сина враћа у Београд. На Топчидерском брду, где се породица Бајлони настанила, Игњат наставља да се бави кожарством, а три године касније на Хајдук-Вељковом венцу отвара гостионицу. Године 1869, Игњат купује запуштену државну воденицу на Млави у Малом Црнићу. Њу касније добија на управу његов син Антон, који је после заната код ујака био на пракси по млиновима у иностранству. Бајлони купује и 30 хектара земље на којој се бавио пољопривредом.

Такође, у подножју Скадарлије, Игњат 1884. године откупљује малу ручну пивару, у чијој је околини мочвара пуна комараца. Бару исушује, а пивару развија толико да је она, након његове смрти, 1900. године на светској изложби у Паризу освојила значајне награде за своје производе. Године 1903. године пивара производи око 28.000 литара светлог ("првенац" и "плзен") и црног ("првенац" и "салватор") пива.

На месту исушене мочваре након Првог светког рата формира се пијаца, која због заслуга Бајлонијевих за развијање и углед Београда у свету, управо по њему добија име. Након Другог светског рата, у Србију долазе неки нови хероји па ова пијаца добија ново име - Скадарлија. Ипак, нико је тим именом не зове. Остала је Бајлонијева пијаца.