Ресторани и Београд. Посматрано из угла људи који знају да живе живот, готово па синоними. Угоститељска мапа града се редовно ажурира. Неки невољно стављају катанац на капију јер, једноставно, не умеју. Други су мислили да је водити ресторан мачји кашаљ. Немате девет живота и времена за бацање. Можда су јуче и прекјуче прошли онако како нисте желели. Данас је у вашим рукама. Сутра такође. Никад се не зна шта носи нови дан. Али је добро познато где би требало да будете. Сваког дана.
Вишевековна историја Шарана је званично почела 1896. године. Гостиона, кафана па ресторан. Тако је текао период развоја угоститељских објеката. Шаран је у сваком добу био савршен. И никада се није долазило само због хране иако је одувек изврсна. Промене су биле неизбежне. Они који са сетом гледају у правцу давних времена се љуте због модернизације. Исти тај талас промена је учинио да, колико је постојало кафана у Београду у периоду када се Шаран отворио, данас постоји толико различитих вина у ресторану. Скоро 160. Имате право да негодујете али немате ни један једини разлог да не дођете и не расхладите се са најбољим етикетама из Србије, региона и целог света.
Шаран је мала црна хаљина. Вечан. Он је онај црвени руж који подиже самопоуздање. Непролазна ниска белих бисера због које се увек добије комплимент више. Удобне ципеле у којима је планета мала.
Погрешно је жудети за прошлим данима. На атмосфери "као некад". Нова су времена. Људи су другачији. Важно је чувати традицију. Круцијално је памтити историју. И непролазне укусе. Зато се и не поставља питање шта јести у Шарану. Више од 100 година је исти одговор. Шта вам душа иште. Ако сте припадник класике, нека добродошлица буде рибља чорба. Уколико успешно пловите на таласима новог доба, бирајте специјалитете од речне или морске рибе. Искључиво свеже. Увек. Не, нисте залутали зато што се кунете у чисто месо. И за вас има одабрана понуда. Таква да ћете заборавити на све друге порције меса које сте икада пробали.
Да није истина да овај Шаран није оно што је некада био, на вратима ће вас разуверити особље. Пристојност, љубазност и знање, зачињени шармом су математички прецизно изоловани од свега осталог, непожељног. Да ли сте знали да гости у ресторану и не гледају јеловник. Нема потребе јер врхунски конобари већ на први поглед знају са чиме ћете бити максимално одушевљени. Не верујете? Дођите и проверите.
Свако има неки ресторан који сматра својим. Тако је и са Шараном. Он је свачији. А опет, потпуно свој. Угостиће вас првокласно било да сте свратили на пиће у току дана, пословни састанак или романтичан сусрет. Једнако квалитетно можете да се опустите и у башти. Добродошли сте и у току поста. Прославе у Шарану су више од срећних тренутака. Гардош је први сведок свега што се догађало и шта се данас догађа. Живот не пита како желите да га живите. Не питајте ни ви њега шта да радите. Само најавите присуство унапред јер није тајна да се овде ужива. Свим чулима.
Од белог кућерка на Земунском кеју пут до престижног ресторана је био дугачак. Узбудљив. Посебан. Јер, бити друга кућа земунским боемима није лак бизнис. Јер, и није бизнис. Већ стил живота. Нису џабе овде дане и ноћи остављали принц Ђорђе Карађорђевић, Мика Алас, доктор Јован Суботић. Бити боем коме Дунав кроји живот је питање културног наслеђа. Зато и не чуди што су баш у Шарану настали стихови легендарне песме "Дунав Дунав тихо тече" коју је прославио певач Жарко Данчуо. Песма без које у Земуну сунцу није дозвољено да изађе. Песма уз коју се весели и наздравља. Песма коју ћете управо пустити и одмах кренути у Шаран.
