Restorani i Beograd. Posmatrano iz ugla ljudi koji znaju da žive život, gotovo pa sinonimi. Ugostiteljska mapa grada se redovno ažurira. Neki nevoljno stavljaju katanac na kapiju jer, jednostavno, ne umeju. Drugi su mislili da je voditi restoran mačji kašalj. Nemate devet života i vremena za bacanje. Možda su juče i prekjuče prošli onako kako niste želeli. Danas je u vašim rukama. Sutra takođe. Nikad se ne zna šta nosi novi dan. Ali je dobro poznato gde bi trebalo da budete. Svakog dana.
Viševekovna istorija Šarana je zvanično počela 1896. godine. Gostiona, kafana pa restoran. Tako je tekao period razvoja ugostiteljskih objekata. Šaran je u svakom dobu bio savršen. I nikada se nije dolazilo samo zbog hrane iako je oduvek izvrsna. Promene su bile neizbežne. Oni koji sa setom gledaju u pravcu davnih vremena se ljute zbog modernizacije. Isti taj talas promena je učinio da, koliko je postojalo kafana u Beogradu u periodu kada se Šaran otvorio, danas postoji toliko različitih vina u restoranu. Skoro 160. Imate pravo da negodujete ali nemate ni jedan jedini razlog da ne dođete i ne rashladite se sa najboljim etiketama iz Srbije, regiona i celog sveta.
Šaran je mala crna haljina. Večan. On je onaj crveni ruž koji podiže samopouzdanje. Neprolazna niska belih bisera zbog koje se uvek dobije kompliment više. Udobne cipele u kojima je planeta mala.
Pogrešno je žudeti za prošlim danima. Na atmosferi "kao nekad". Nova su vremena. Ljudi su drugačiji. Važno je čuvati tradiciju. Krucijalno je pamtiti istoriju. I neprolazne ukuse. Zato se i ne postavlja pitanje šta jesti u Šaranu. Više od 100 godina je isti odgovor. Šta vam duša ište. Ako ste pripadnik klasike, neka dobrodošlica bude riblja čorba. Ukoliko uspešno plovite na talasima novog doba, birajte specijalitete od rečne ili morske ribe. Isključivo sveže. Uvek. Ne, niste zalutali zato što se kunete u čisto meso. I za vas ima odabrana ponuda. Takva da ćete zaboraviti na sve druge porcije mesa koje ste ikada probali.
Da nije istina da ovaj Šaran nije ono što je nekada bio, na vratima će vas razuveriti osoblje. Pristojnost, ljubaznost i znanje, začinjeni šarmom su matematički precizno izolovani od svega ostalog, nepoželjnog. Da li ste znali da gosti u restoranu i ne gledaju jelovnik. Nema potrebe jer vrhunski konobari već na prvi pogled znaju sa čime ćete biti maksimalno oduševljeni. Ne verujete? Dođite i proverite.
Svako ima neki restoran koji smatra svojim. Tako je i sa Šaranom. On je svačiji. A opet, potpuno svoj. Ugostiće vas prvoklasno bilo da ste svratili na piće u toku dana, poslovni sastanak ili romantičan susret. Jednako kvalitetno možete da se opustite i u bašti. Dobrodošli ste i u toku posta. Proslave u Šaranu su više od srećnih trenutaka. Gardoš je prvi svedok svega što se događalo i šta se danas događa. Život ne pita kako želite da ga živite. Ne pitajte ni vi njega šta da radite. Samo najavite prisustvo unapred jer nije tajna da se ovde uživa. Svim čulima.
Od belog kućerka na Zemunskom keju put do prestižnog restorana je bio dugačak. Uzbudljiv. Poseban. Jer, biti druga kuća zemunskim boemima nije lak biznis. Jer, i nije biznis. Već stil života. Nisu džabe ovde dane i noći ostavljali princ Đorđe Karađorđević, Mika Alas, doktor Jovan Subotić. Biti boem kome Dunav kroji život je pitanje kulturnog nasleđa. Zato i ne čudi što su baš u Šaranu nastali stihovi legendarne pesme "Dunav Dunav tiho teče" koju je proslavio pevač Žarko Dančuo. Pesma bez koje u Zemunu suncu nije dozvoljeno da izađe. Pesma uz koju se veseli i nazdravlja. Pesma koju ćete upravo pustiti i odmah krenuti u Šaran.
