Српска православна црква 14. фебруар обележава као дан Светог Трифуна, заштитника искрене љубави свих верника. Историја га памти као побожног и веома надареног. Нестварно скромног. Веровало се да је имао исцелитељске моћи и за живота је многим људима повратио добро здравље. Кога је помогао, њега је увео у хришћанску веру.
Када је успео да излечи ћерку цара Гордија, Гордијану, проглашен је за чудотворца. Слава му је донела и материјално благостање али га није задржао за себе. Све што је имао поделио је сиротињи, а он је наставио да чува гуске и помаже људима. Тако је било све док престо није преузео цар Декије који је издао наређење да се протера сваки хришћанин. Цар је лично, након што Трифун није желео да се одрекне своје вере, наредио његово убијање 250. године. Сахрањен је у Капмсади где се и родио.
Произвођачи вина су одабрали Светог Трифуна за свог заштитника и због тога се често 14. фебруар зове и Дан вина. На овај дан, виноградари одлазе у своје винограде да орежу најмање један чокот винове лозе, а затим га залију вином. Верују да ће им овај ритуал донети добар род.
Дан заљубљених, тачније дан Светог Валентина је празник Римокатоличке цркве. Валентин је убијен јер је венчавао војнике што је римски цар Клаудије II изричито забрањивао јер је сматрао да су мушкарци који су се заветовали на вечну љубав лоши ратници. У 14. веку је први пут забележена прослава овог дана, а масовна се бележи од 19. века.
Сада је потпуно јасно да су и Свети Трифун и Свети Валентин имали једну поруку за све. Љубав. Обојица су дали своје животе - за љубав. Били су храбри, борили су се за оно највредније на планети. За љубав. Знали су да ни новац, ни слава нити било шта друго може да буде важније од љубави. Нису веровали у боље сутра. Сами су чинили све да данас постане боље сутра.
Не чекајте позив за састанак. Позовите ви. Не скривајте своје емоције. Можда ће вас неко бржи предухитрити. Не поклањајте ствари које се лако купују. Поклоните своје време и искрену емоцију. Нису вам потребни ни Трифун ни Валентин да бисте изјавили љубав али је свакако лакше када знате да вам дају ветар у леђа.
Ретко се памте плишане меде и плишана срца. Укус доброг вина у правом друштву се никада не заборавља. Уколико нисте стручњак за ароме, сорте и сличне поделе вина, нисте једини. А и вино увек тражи друштво. У сваком облику.
Романтични ресторани у Београду су као створени за овакве прилике. Имају апослутно све што је потребно за савршену романтичну вечеру - вино, храну, десерт и амбијент. Одаберите најбољи, позовите драгу особу и славите љубав. Нека завладају целим градом емоције које покрећу читав свет.
